Izvor: Politika, 24.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bitlsi u pozorištu
Skoro sto njihovih kompozicija smenjuje se i ukršta u nasnimavanju, stvarajući vatromet spajanja poznatih melodija i slavnih "numera"
Las Vegas danas, leta 2007, obnavlja sećanje na svetske hitove grupe "Bitls". "Bitlsi" u pozorištu! Skoro sto njihovih kompozicija smenjuje se i ukršta u nasnimavanju, stvarajući vatromet spajanja poznatih melodija i slavnih "numera". Ali ko se upustio u takav poduhvat, u taj melodijski melanž? Ko toliko o Bitlsima zna da toliko može? Samo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jedan: ser Džordž Martin, muzičar koji je i pre četrdeset godina za mikspultom puštao, "čistio", spajao i nizao, skoro koautorski ispraćao najslavnije numere "Bitlsa" u svet.
Za ovo muzičko oživljavanje hitova, udovica Džona Lenona, Joko Ono, odobrila je puštanje začetne verzije "Polja jagoda zauvek" (Strawbery fields forever) i sada se čitavih devet verzija (!) te kompozicije ukršta i zvučno propinje u nezamislivoj celini bajno harmonizovanih muzičkih fraza. Vedro odzvanja "Žuta podmornica" u svom podvodnom mašinskom ozvučenju, prolamaju se "Usamljena srca narednika Pepera", prelivaju se navirući zvuci "Eleonore Rigbi", miksovano protiče setna Harisonova "Dok moja gitara tiho plače" (While my guitar gently weaps) čiju je prvu verziju Džordž Martin sada zvučno tako uzbudljivo "pročistio" uz punu saglasnost Harisonove udovice kojoj se takva verzija "veoma dopala".
Iz Martinove prerade čuje se i "nova" "Lejdi Madona" za koju i njen tvorac ser Pol Makartni, došav` na premijeru, kaže da zvuči kao "novi, dobar singl"!
Celi taj muzički veledogađaj objedinjeno je postavljen pod naslovom osnovne numere Lenon-Makartnija "Làv" (Ljubav) koju na sceni prate stari i novi nasnimljeni gudači, duvači i perkusionisti slavne Londonske filharmonije!
Eh, kakav li je to bitlzovani kosmos zvukova. Rearanžiranje i konačno pultmiksovanje sa scenskim postavljanjem stotinak slavnih "numera" u pozorištu Las Vegasa koštalo je neverovatnih 150 miliona dolara i nedeljno to muzičko čudo vidi i čuje po 20 hiljada posetilaca. Celu Ameriku sad potresa taj sasvim neočekivan, najsenzacionalniji muzički događaj koji prema trenutno važećem ugovoru neće moći da pređe ni u matičnu Britaniju, niti u Evropu, iako je sve baš tu i počelo iz liverpulskih podruma 1961. uz svojedobnu podršku nastupima Šedouza Tonija Šeridana koga su "Bitlsi" tada muzički pratili na njihovoj prvoj turneji po Zapadnoj Nemačkoj 1962.
"Šteta", kaže ser Džordž Martin za ovo zvučno čudo u Las Vegasu, "ali razumljivo: previše je skupo." Tako su generacije danas zrelih Evropljana, čiji je emotivni svet izrastao na zvucima "Bitlsa", uskraćene za tako lepu mogućnost da iznova prožive "nove" zvuke starih zanosa.
Muzički događaj koji se, eto čujemo, izvan Las Vegasa ne da videti, ali kada će moći bar da se celovito čuje? I ovde, na Balkanu, među nama? To, zasad, niko ne zna.
Mirko Magarašević
[objavljeno: 24.08.2007.]
