Izvor: Politika, 05.Sep.2015, 22:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Biti protiv Bitefa postalo je moda
Napad u javnosti na selekcije festivala deluje kao postupak kojim neki ljudi iz teatarskih krugova time dižu svoj rejting
Ovogodišnje 49. izdanje Bitefa je zbog manjka para u mnogo gorem položaju nego prošlogodišnje. Ipak, organizatori su najavili relevantnu selekciju od deset predstava. Tako će u Beogradu od 17. do 24. septembra pod sloganom „Uspomeni Jovana Ćirilova” gostovati umetnici iz Nemačke, Francuske, Rusije, regiona i Srbije.
Sa Milošem Latinovićem, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << direktorom Bitef festivala i Bitef teatra, razgovarali smo o problemima, ali i nedoumicama sa kojima se ovaj pozorišni festival suočava godinama.
Koliko je komplikovano organizovati ovakav festival u „mršavim” vremenima?
Ovo naše vreme, koje se ne razlikuje od nekih „olovnih”, „vunenih” prethodnih vremena, više je u dosluhu sa Pekićevim „vremenom čuda”. Verujem da nisu baš svi „budale koje zapuštaju imanje na zemlji misleći da ih na nebu očekuje neko unosnije”, te će se na kraju desiti „čudo” koje će, kao i sve neverovatne stvari, po ko zna koji put potvrditi da ovih 49 godina festivala nije „bilo uzaman”. Čudo je naravno samo metafora za ono što se dešava danas u Bitef teatru koji organizuje Bitef festival, prvi put bez Jovana Ćirilova. Prvi put bez njegovih osnivača. Bez autoriteta i zaštitnika, koji bi nam sigurno svojim autoritetom i angažmanom pomogli da prevaziđemo probleme „mršavih” vremena. Naredni Bitef spada u red „čuda” jer smo odlučili da ne popustimo pred terorom stava „koliko para, toliko muzike”. Bitef je koncipiran i biće održan u okolnostima koje su za jedan ovakav festival uobičajene. Verujem da bi Mira Trailović i Jovan Ćirilov bili ponosni, jer ovogodišnji repertoar apsolutno je relevantan i teatarski važan.
Planirani budžet za organizaciju Bitefa je 35 miliona dinara. Koja bi, po vama, bila pristojna suma, a da ne preterate u troškovima? Da li postoji i kompromisno rešenje, budući da je Ćirilov radio štedljivo i sa merom?
Mišljenja sam da štednja, koja je nužna, a prezirem rasipništvo, proističe iz temeljnog planiranja. U ovakvim okolnostima, kada budžet festivala postaje poznat pola godine pre njegovog održavanja, a sredstva stižu i posle završetka festivala, nemoguće je planirati, pa samim tim i smanjiti troškove pojedinih predstava. Referentne svetske i evropske pozorišne trupe, koje moraju biti na Bitefu, planiraju gostovanja dve i tri godine unapred. Bitef festival od svog osnivanja imao je, ali i danas ima, izuzetnu reputaciju, to je „karta za ceo svet”. Svi žele da budu na Bitefu. Ovogodišnji budžet je 35 miliona dinara jer predstave i organizacija festivala toliko iznose. Ispod ovog iznosa repertoar Bitefa bio bi sveden na regionalnu produkciju i onda ne bismo bili najbolji festival u regionu, nego ono što mnogi žele – regionalna smotra. Budžet je svake godine sve manji, i to sugeriše tendenciju finansijskog iscrpljivanja manifestacije.
Nedavno ste izjavili da festival nema nikakvo poštovanje društvene javnosti. U čemu je problem? Kako je i zašto ovaj prestižni festival dospeo u ovakvu situaciju?
Od samog početka Bitef festival je u „dijalogu” sa sredinom u kojoj je nastao i davno je prerastao. A naš je „preotečeski greh” kako je Sterija rekao da „kako se ko podigne, svi gledaju da ga obore”. Biti protiv Bitefa danas je postalo moda, a da se razumemo, malo ko je uspeo tokom godine da vidi bilo šta od predstava ne samo u Evropi, nego i u regionu. Napadanje selekcije Bitefa deluje kao postupak kojim sebi u teatarskim krugovima dižemo rejting, vaspostavljamo se kao neki autoritet u društvu. Bitef festival uostalom nikad nije bio protiv razložnog oponiranja, oštrog umetničkog sukoba. Danas je, međutim, sve svedeno na trivijalnu priču o ličnom prisustvu. Dobro je samo ono što radim ili „u čemu sam” prisutan. Ostalo treba nipodaštavati, unižavati, omalovažavati, ili otimati ono što vam izgleda zgodno. Čoveku je najlakše da bude varvarin, a naše društvo, naše okruženje, taj obrazac ponašanja gleda blagonaklono i podstiče.
Šta bi trebalo promeniti budući da je Bitef mnogo toga uradio i doprineo ugledu Beograda i Srbije u svetu? Kako vidite budućnost festivala?
Svake godine, pa tako i ove, u Beograd dođe više od 400 gostiju – učesnika i onih koji prete manifestaciju – samo povodom Bitefa. Prošlogodišnji pres-kliping samo štampanih medija je knjiga od 120 strana. Beograd je tih dana apsolutno u fokusu kulturne javnosti regiona, ali i Evrope. Posebno u onim zemljama gde kultura ima važan aspekt društvenog života. To su uglavnom zemlje koje i Srbiji imponuju u svim vidovima partnerstva. Bitef festival je relevantan teatarski festival na kojem možete gledati predstave zbog kojih biste inače morali da odete u neku od evropskih prestonica. To je vrednost i privilegija koju Beograd zbog Bitefa ima. Verujem da će u budućem periodu to znati da se proceni i podrži. Mislim da je krajnje vreme da se iskorači iz priče o Bitefu kao zatvorenom, uskom, gotovo privatnom sektoru, u koji je teško ući i dati određeni doprinos. To su predrasude. Bitef je svojim postojanjem, kvalitetom i referencama postao nešto mnogo grandioznije od njegovih direktora, producenata ili selektora, pa tako i od raznoraznih oponenata. Bitef festival u budućnosti mora biti institucija, organizovana i planski zaštićena, po svim standardima koji su karakteristični za slične institucije i festivale u Evropi i svetu.
