Izvor: Politika, 20.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Biti hit autor
Škotska književnica Luiz Velš, gost Beograda
Poznata škotska književnica Luiz Velš juče je izdvojila nekoliko sati da iz Novog Sada, sa Prvog međunarodnog festivala proze, dođe i u Beograd. U Biblioteci grada Beograda upriličen je razgovor Luiz Velš i naše književnice Mirjane Đurđević koja, takođe, piše intrigantnu prozu sa krimi zapletima, a u razgovoru je učestvovao i Predrag Šaponja, prevodilac romana "Mračna komora" i "Tamerlan mora umreti" Luiz Velš, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji su objavljeni u zrenjaninskoj "Agori" 2005. godine.
Luiz Velš je prošle godine objavila roman "Trik sa metkom", koji je već preveden na sedam jezika i po kojem će uskoro biti snimljen film.
Nije neobično što Luiz Velš privlače tajne i krimi zapleti u istorijskom kontekstu, jer je diplomirala istoriju na Univerzitetu u Glazgovu, a jedno vreme je radila u antikvarnicama i knjižarama. Prema rečima Predraga Šaponje, roman iz elizabetanskog doba "Tamerlan mora umreti" (2004), Luiz Velš je uobličila kao fiktivni dnevnik Kristofera Marloa, dramskog pisca, pesnika i špijuna 16. veka, koji se u tri dana sukobio sa svemoćnim službenicima monarhije, izdajom i osvetom, u potrazi za Tamerlanom, ubicom koji je pobegao sa stranica njegovog najkrvavijeg komada.
– Pišući ovaj roman krenula sam od Marloovog dela koje me je oduvek privlačilo. Marlo je bio pesnik koji je napisao neke od najlepših ljubavnih stihova na engleskom jeziku a, s druge strane, autor je pozorišnih komada sa neobično mnogo nasilja. Taj kontrast za mene je bio prilično intrigantan. U drami o Tamerlanu prikazao je zlikovca koji nije kažnjen za svoja nasilnička dela. Iako je Marloova slika ljudske prirode optimistična, on je bio svestan da zlo u svetu ne biva kažnjeno. I njegov život bio je fascinantan, ali nam je poznato samo nekoliko činjenica. Živeo je u vreme velike represije, ksenofobije i straha od epidemije kuge, ali i u doba kada je umetnost bila u zenitu. Viđao je odsečene ljudske glave, a ipak se odlučno suprotstavljao represiji. Istorija je po mom mišljenju relevantna samo ukoliko ima dodira sa našim vremenom, rekla je Luiz Velš.
O počecima svog proznog stvaralaštva gošća Beograda rekla je:
– Imala sam više sreće sa kratkim formama. U početku sam želela da pišem kao Džejms Keldon, a onda sam shvatila da njemu to bolje ide i pronašla sam svoj glas.
Naše pisce uvek zanima kakva je potpora države književnicima u inostranstvu, i od naše gošće saznali smo da u Škotskoj država podržava pisce, ali da fondovi imaju svoje granice.
– Za svoj prvi roman imala sam materijalnu podršku Škotskog umetničkog saveta, od koje sam mogla da živim godinu dana. Za sada mogu skromno da živim od pisanja, moje knjige prodaju se u tiražima od oko 200 hiljada primeraka, ali sledeće godine svakako ću naći posao. U Škotskoj većina pisaca teško može da živi samo od pisanja, ukoliko ne pripada manjini hit autora – rekla je Luiz Velš koja trenutno boravi kao stipendista u nemačkom gradu Bambergu, piše novi roman savremene tematike i dramu "Prekrivač" za Škotski nacionalni teatar.
M. Vulićević
[objavljeno: 20.04.2007.]
