Izvor: B92, 20.Jun.2013, 20:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Biti Toni Soprano " život iza kulisa
Priča objavljena u magazinu GQ pod nazivom „Noć kada je Toni Soprano nestao“ prati snimanje serije „Sopranovi“ jedne specifične noći u januaru 2002. godine.
Napisan pre smrti Džejmsa Gandolfinija 20. juna, članak koji je napisao Bret Martin preuzet je iz njegove knjige „Teški ljudi: Iza scena kreativne revolucije od Sopranosa i Žice do Ljudi sa Menhetna“.
Iako priča uglavnom prati kreatora „Sopranovih“, Dejvida Čejsa, ona pruža i uvid u to kako >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je Gandolfini reagovao na slavu serije i u brojna misteriozna nestajanja, izlive nasilja na snimanju i probleme sa alkoholom i drogom.
Gandolfinijevi problemi sa drogom i alkoholom i njegovi izlivi besa na snimanju:
U papirima za razvod podnetim krajem 2002. godine, Gandolfinijeva supruga opisala je eskalaciju problema sa drogom i alkoholom kao i svađe tokom kojih se glumac udarao u lice iz frustracije.
Ovo je, za sve koji su prisustvovali njegovom besu usmerenom ka samom sebi usled problema sa pamćenjem teksta ispred kamere, bio sasvim moguć scenario.
Gandolfinijevi problemi sa slavom:
Gandolfiniju je zbog njegovog fizičkog izgleda bilo skoro nemoguće da se sakrije ili utopi u masi. Postao je prepoznatljiva figura i još prepoznatljivije lice. Vrlo brzo slava je počela da uzima svoj danak, stoji u članku.
Do zime 2002. godine Gandolfinijevo odbijanje da radi postalo je skoro svakodnevica. Tvrdio je da je bolestan, odbijao je da napusti svoj stan ili se jednostavno nije pojavljivao.
Sledećeg dana bi usledila krivica zbog svih problema koje je napravio ekipi, zbog čega bi kupovao skupe poklone za sve.
Svima je bilo jasno da je u pitanju bilo plaćanje cene sa kojom slava dolazi, zamena za svu napetost koju je unosio na snimanje – Gandolfini im je ponudio život Tonija Soprana uživo.
Nestanak:
Gandolfini se nije pojavio na aerodromu okruga Vestčester na snimanju poslednjeg pojavljivanja lika Furija Đunta.
„Produkcijski tim već je završio sve što je mogao, sve scene bez glavnog lika bile su snimljene. Svi su bili nervozni danima, a mnogi su počeli da slute najgore – pritisak, supstance i emotivni tobogan gurnuli su ga preko ivice.
Onda je četvrtog dana zazvonio glavni telefon. Bio je to Gandolfini. Zvao je iz salona za lepotu u Bruklinu. Na iznenađenje vlasnika, glumac je sasvim slučajno ušao u njegov salon sa ulice i zatražio telefon.
Pozvao je jedini broj kog je mogao da se seti i od asistenta produkcije koji se javio je tražio nekoga ko može da pošalje auto po njega i odveze ga kući.
U priči ne stoji gde je Gandolfini bio, niti šta je radio.
