Izvor: S media, 17.Sep.2009, 11:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bitef i danas ima značaj traganja za novim
Umetnički direktor i selektor Bitefa Jovan Ćirilov ocenio je da je značaj tog medjunarodnog pozorišnog festivala, danas kao i nekada, traganje za novim.
"Bitef za našu pozorišnu i širu sredinu, a mogu da kažem i za svet, svih ovih više od 40 godina znači traganje za novim informacijama, za novim doživljajima, novim pozorišnim tendencijama", istakao je Ćirilov u intervjuu Tanjugu.
Ćirilov je podsetio da je "Bitef često bio ono prvo mesto" na kojem su se >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << predstavljala mnoge trupe. "Bitef ih je otkrivao za ceo svet i za nas, a i danas je ostao takvo mesto za nove reditelje i nove tendencije".
Na pitanje da li su avangardna ostvarenja sa programa tog festivala uticala na domaće umetnike i našu pozorišnu produkciju, odgovorio je pozitivno.
Ćirilov je kazao da je "prvih decenija trajanja Bitefa naša sredina bila dosta konzervativna, bila je sledbenik jedne starinske varijante Stanislavskog".
"Medjutim, sada je stasala jedna nova generacija za koju ja kažem da nisu deca nego unuci Bitefa. Ima dosta takvih mladih umetnika, a dva odlična predstavnika su i učesnici ovogodišnjeg festivala", rekao je on.
U glavni program 43. Bitefa uvrštene su predstave rediteljke Ane Tomović "Brod za lutke", po tekstu Milene Marković u izvodjenju Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada, kao i reditelja Miloša Lolića "Sanjari" po komadu Roberta Muzila u izvodjenju Jugoslovenskog dramskog pozorišta.
Zamoljen da publici Bitefa preporuči predstavu koju neizostavno treba videti, Ćirilov se odlučio za kanadsku produkciju "Plavi zmaj", čuvenog autora Robera Lepaža.
Ta predstava je premijerno izvedena sinoć u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, gde će biti reprizirana večeras i sutra uveče.
"Lepaž je poslednji u plejadi velikih reditelja kojeg još nismo imali u Beogradu", rekao je Ćirlov.
Lista je sada kompletirana najnovijim ostvarenjem tog reditelja, dramskog pisca, glumca i scenografa, majstora za scensku poeziju i vizuelnu lepotu.
Ćirilov je istakao da je "Plavi zmaj" putovao "preko okeana specijalno radi Bitefa".
"Lepažov teatar 'Eks mahina' nije na turneji, nego je došao samo da bi gostovao na Bitefu. Imaju i fantastičan dekor koji je stigao u dva velika kamiona. Realizaciju tog značajnog projekta obezbedili smo zahvaljujući pomoći ambasade Kanade u Srbiji", naglasio je Ćirilov.
Slogan 43. Bitefa je "Kriza kapitala - umetnost krize". Na pitanje kako se aktuelna materijalna situacija odražava na umetnost, Ćirilov je odgovorio da je još rano za konkretnije ocene.
"Kriza je nastupila negde u januaru ove godine, tako da ćemo tek da vidimo kako će uticati na umetnost. Kada su se dešavale krize kapitala u prošlom veku, 20-ih i 30-ih godina, tada je to bio impuls da se rode neke nove forme", rekao je on, navodeći primer ekspresionizma.
"Mislim da će se i ovih naših kriznih godina sigurno roditi nešto iz toga, kao jedan revolt umetnosti uopšte i pozorišne umetnosti u odnosu na stvarnost, kao tvrdoglavost da se ipak ostvari nešto", izjavio je Ćirilov.
Teoretičar, ali i stvaralac na mnogim poljima, on je i autor mnogobrojnih crteža i karikatura čija se izložba otvara večeras u Muzeju pozorišne umetnosti Srbije, kao prateći program Bitefa.
"Nisam bio ni svestan da toga toliko ima, ali je primetila direktorka Muzeja Ksenija Radulović i predložila mi da napravimo izložbu. Sada kada su radovi sistematizovani, vidi se da to ima nekog smisla", rekao je Ćirilov.
"Istina, to su crteži iz dugog perioda, još od 50-ih godina 20. veka kada sam bio student, do novijeg doba. 'Modeli' su manje poznati ljudi čije ja karakteristike uočim pa se zabavljam crtajući ih kada mi je dosadno na nekom sastanku", ispričao je on, dodavši da će biti izložene i karikature i crteži na kojima su njega predstavili drugi autori.
Ćirilov je najavio da je program u Muzeju na neki način zajednički za njega i Miru Trailović, povodom 20 godina od smrti osnivača i dugogodišnje direktorke Bitefa.
"Ja sam to smislio, da ponovo budemo zajedno bar na simboličan način, preko one granice izmedju života i neživota koja nas deli. Uz izložbu, prikazaćemo dokumentarac Milana Šarca 'Talijina kći'. To je Mirin poslednji i vrlo dirljiv intervju, a videćemo ga pod pravim krovom, u Pozorišnom muzeju", rekao je Ćirilov.
Na pitanje koji je njegov recept da se tokom tako dugog vremena uspešno bavi mnogim različitim delatnostima, a uvek sa velikom energijom, odgovoro je - "Moj recept je da o tome ne mislim i da ne odgovaram na to pitanje".
