Izvor: Blic, 27.Sep.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bitef 'govori' ruski
Bitef 'govori' ruski
Sinoć je zvanično spuštena zavesa na 38. izdanje beogradskog internacionalanog teatarskog festivala i bez obzira što u ovom trenutku, nedelja posle podne, još nisu poznati rezultati glasanja petočlanog žirija, može se kazati da je ove godine 'zvaničan jezik' na Bitefu bio ruski.
Odnosno da je Moskovljanin Pjotr Fomenko imao snage i, pre svega, potrebu da istražuje u teatru. Čak je i to što se zove'istraživanje' bilo drugačije od onoga >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << što na se najčešće 'protura' pod tim pojmom i što se svodi na besmisleno ponavljanje, disanje, zagrevanje i slično. Fomenko je, naime, režirao ne dramatizaciju, već roman 'Rat i mir', računajući da je u pozorištu i dalje dominantna literarna vrednost dela koje se predstavlja i da ono, logično, podrazumeva sve elemente neophodne za dobru predstavu: priču, sudbine junaka i totalnu saglasnost publike. Analizirajući samo prvi deo Tolstojevog romana 'Rat i mir', Fomenko je svojoj predstavi, pored osnovnog, dramatičnog zbivanja realizovanog najvišim dramskim standardima, učitao i karakter 'hronike najavljene smrti' pojednih ljudi, jednog vemena i jednog oblika istorije.
Da je bilo manje konstruktivističke ekskluzivnosti, nešto slično se moglo dogoditi i u predstavi 'Anatomija Tit Pad Rima' Hajnera Milera. Istorijsku činjenicu po kojoj svaki Rim ima svoje varvare, koji nakon što ga razore nastoje da postanu Rimljani, reditelj Johan Simons je preobrazio u priču o dekadenciji i izmakao joj tle ispod nogu. Slično je prošao i možda najekskluzivniji reditelj ovogdišnje beogradske internacionalane pozorišne smotre Kšištof Varlikovski, čiji projakt 'Očišćeni' ima samo jednu manu. To je, naime, bila predstva koja je bacila u drugi plan komad hvaljene Sare Kejn.
Izdvojio se Nađ
Na 38. Bitefu se možda ponajpre izdvojilo ime Jožefa Nađa. Kada je o Nađu reč, uporedivši njegovu predstavu 'Raj', koja je ove godine izvedne na Bitefu, sa prošlogodišnjom 'Filozofi', samo taj vremenski period, u osnovi je dovoljan da bude uputstvo na koji način se vrši istraživanje. Neverbalna predstava Jožefa Nađa svojom preciznom dramskom strukturom, sasvim jasno ispričanom pričom, sa vrlo konkretnim ljudima i njihovom sudbinom, redak je i dragocen primer ove vrste teatra koja je u svim segmentima očitala lekciju mnogim takozvanim dramskim predstavama. O onima iz iste 'kategorije' i da ne govorimo.
Bitef je dakle nešto što trajno postoji bez obzira na svoja pojedina izdanja i s tim u vezi ne bi trebalo postavljati pitanja pominjana poslednjih dana. Ponajpre ona da li je ovakav Bitef potreban i šta učiniti da bude 'bolji'. Ništa, samo reći šta nije bilo dobro na ovom 38. izdanju. Ovogodišnji Bitef je objektivno bio slabiji od prethodnih. Najpre ove godine je prilično prostora potrošeno na estetiku čiji je ideal televizija, tačnije čiji su uzori uspele sitkom serije. Najočigledniji primer za to jeste predstava 'Komšije', čitaj 'Prijatelji', koja neskriveno podražava narečeni serijal. Nemoguće je da u Velikoj Britaniji sa sve Škotskom, Irskom i ostalim delovima imperije, ne postoji predstava koja ozbiljnije promišlja problem terorizma, kao i da Italijani već nekoliko godina nisu napravili predstavu drugačiju od suvog i neplodnog eksperimenta.
Domaći predstavnici
Kada je o domaćim reprezentima reč ni tu stvari nisu baš najjasnije. 'Mletački trgovac' je, recimo, dokaz da se u našem pozorištu rade predstave u kojima je želja za istraživanjen dominatana i koje su, što se kvaliteta tiče ekvivalentne ovogodišnjoj svetskoj ponudi na Bitefu. Nađov 'Raj' je, s obzirom na biografiju ovog umetnika, naš proizvod sa francuskim hardverom. Da je pored drugih domaćih predstava koje su uvrštene u program, nikako umesto njih, selektor kojim slučajem uvrstio i predstavu 'Romeo i Julija', kragujevačkog pozorišta 'Joakim Vujić' koju je režirao nemački reditelj Pjer Valter Polic, mogli smo uporediti ljubav pekarskih potomaka, kako je dvoje ljuvanika opisao Litvanac Oskaras Karšunovas, sa ljubavlju Romea i Julije koja se odvija na auto groblju.
Sve u svemu, ove godine Bitef nije 'patio' od idealizma, niti ga je 'morila' pretencioznost bilo koje vrste, već se priklonio podržavanju televizijske estetike koja možda jeste budućnost, ali koja nas ne sme pobediti bez borbe. Željko Jovanović
