Izvor: Politika, 04.Avg.2013, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Biserni ritmovi Bramsa
Radmile Vardalić se na solističkom koncertu predstavila i kao solo pevač i kao instrumentalista
Vrnjačka Banja – Posebno umetničko veče na festivalu „Vrnjci 2013” priredio je gitarista, kompozitor i pedagog sa severa Poljske Cezari Strokoš, koji je šarmantno i najavljivao dela na srpskom jeziku. Uz prave bisere gitarističke muzike (Taregino „Sećanje na Alhambru”, Prvi prelid Vila-Lobosa, Mancinijevu „Mesečevu reku” – koja se provukla i kroz film >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „Doručak kod Tifanija”) izveo je i pregršt veoma zahtevnih, tehnički složenih sopstvenih kompozicija. Na kraju, ispričao je da je njegova desetogodišnja ćerka došla oduševljena posle filma „Amadeus” Miloša Formana i pitala ga zašto on ne može da svira kao Mocart u filmu kada je leđima okrenut od klavijature. „A vi znate da su očevi spremni da sve učine za svoje ćerke”, te je i on okrenuo gitaru prema podu pridržavajući je kolenima i iz tako nemogućeg položaja odsvirao Mocartov „Turski marš”. Cezari Strokoš doputovao je kolima iz Poljske ponevši i svoje jedinstvene staklene minijature i priredivši izložbu „Prostor unutar stakla”.
Prvi deo Festivala „Vrnjci 2013” tekao je uglavnom u duhu gitarističke muzike, a drugi u znaku gudačke, posebno u znaku violinistkinje Radmile Vardalić koja se na solističkom koncertu predstavila i kao solo pevač i kao instrumentalista. Bila je potpuno „na svom terenu” u Španiji, gde je i dobila prvu nagradu na Takmičenju „Andres Segovija” i specijalnu nagradu na Internacionalnom konkursu violinista u Toresu za najbolje izvedeno špansko delo. U banji ispod Goča prenela je duh i atmosferu iberijskih kompozitora, najpre preko strofičnih instrumentalno vođenih pesama Barbijerija i Čapija, a zatim kroz trostavačnu sonatu Gaspara Kasada, violončeliste koji je u Parizu studirao kod Pabla Kazalsa, a harmoniju proučavao kod Ravela i Falje, postavši jedan od najslavnijih umetnika – čelista, poznat na svim kontinentima. Radmila je u svakom trenutku vodila računa o kultivisanosti tona, posebno u suptilnim pijanima laganog stava, dok se u finalu šarmantno poigravala duhovitim ritmom sinkopa. „Andaluzijska romansa” Pabla Sarasatea donela je strast i setu; vrelinu i patetiku noći pod mesečinom u širokim, moćnim i rečitim legatima violine, a violinska obrada „Španskih pesama” Manuela de Falje – melanholiju i čežnju najvećeg španskog kompozitora, poigravajući se kristalno čistim flažoletima u trećoj pesmi.
Svi ovi kompozitori dolaze iz porodica muzičara, upravo kao mlada violinistkinja čija je majka flautistkinja.
Radmilu Vardalić čuli smo i u finalnoj večeri kao koncert majstora u gudačkom kvartetu „Rocher”, u čijem su sastavu i Aleksandra Milanović, Dejan Rokvić i Goran Mrđenović. Izveli su vrlo atraktivan program, kakav se retko može čuti za ovakav sastav, između ostalog i prvi put na ovim našim prostorima Ravelov „Bolero”, koji čak i u maštovitoj orkestraciji kompozitora može delovati jednolično ukoliko ga ne interpretiraju odlični muzičari, a pogotovo u ovakvom kamernom ansamblu, gde se od izvođača zahteva pravo majstorstvo. Oni su to pokazali i kroz finalni komad iz Debisijeve svite „Dečji kutak” (Cake-Walk), kroz raskošnu romantičarsku ispevanost svake note Pučinijevih „Hrizantema”, kroz sjajno, tehnički blještavo poigravanje picikatima u Šostakovičevom Alegretu, kroz ciganske, robusne, strasne ritmove Bramsove Pete mađarske igre, kroz prijemčive note Vajnerovog „Divertimenta“. Na kraju koncerta, u stilu težišta programa ovogodišnjeg Festivala „Vrnjci 2013” koje je stavljeno na gitaru i oni su svoje instrumente smestili u krila, odložili gudala i odsvirali „Take the ’A’ train” Bilija Strejhorna i vranjanski čoček, ostavljajući utisak da jedva čekaju da sviraju prenoseći radost muziciranja i na oduševljene posetioce.
Prigodna kratka uvodna predavanja pre svakog koncerta osmišljava i besedi Jelena Borović-Dimić, arheolog po struci, a muzičar po senzibilitetu.
Gordana Krajačić
objavljeno: 05.08.2013.
