Izvor: Blic, 20.Nov.2011, 16:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Biseri nezavisnog svetskog filma
U sklopu glavnog i devet pratećih filmskih programa na 17. FAF-u biće prikazano preko 60 ostvarenja sedme umetnosti. Među njima su i pobednici filmskih festivala u Berlinu („Razvod: Nader i Simin“, iranskog reditelja Ašgara Farhadija) i Veneciji („Faust“, ruskog reditelja Aleksandra Sokurova), kao i jedinstveno 3D dokumentarno-plesno ostvarenje „Pina” nemačkog reditelja Vima Vendersa.
Festival autorskog filma održava se u beogradskom Domu omladine, Dvorani Kulturnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << centra Beograda, Muzeju Kinoteke, Domu kulture „Studentski grad”, novobeogradskom bioskopu „Fontana” i multipleksu „Kolosej” u TC "Ušće".
P I N A
Nemački veteran Vim Venders snimio je trodimenzionalni film „Pina" sa zapanjujućim emotivnim efektom, uzdigavši ga od pukog spektakla do ostvarenja skoro neverovatne dinamičke lepote. „Pina" je zanosna elegija za njegovu pokojnu prijateljicu Pinu Bauš, nemačku koreografkinju koja je zauvek promenila savremeni ples. Baušvoa je preminula iznenada neposredno pre nego što je snimanje filma počelo i nju vidimo samo kao nekog duha po strani. „Zapanjujuće je koliko je Pina bila živa u 'telu’ koje je ostavila za sobom, telu od 36 igrača koji su bili njen orkestar”, kaže Venders. Iako je ples najjednostavniji od svih jezika, čudno, on je i najveća nepoznanica, smatra autor. „Pina je otkrila nešto što niko pre nje nije, ma kako čudno to izgledalo kad pogledate njene korake i pokrete." Trodimenzionalna tehnologija dala mu je šansu da publiku odvede u Pinin svet na drugačiji način tako da je njena magija mnogo opipljivija. „Pozivam naročito one koji misle da ples nije za njih da pogledaju film. Tako sam i ja mislio o baletu dok nisam prvi put video Pinu na sceni. Taj jezik tela, istovremeno instinktivan i inventivan ostavlja tako snažan emotivan utisak na vas da posle predstave više niste isti čovek."
RAZVOD: NADER I SIMIN
Osim Zlatnog medveda za najbolji film Berlinala, „Razvod: Nader i Simin" (Jodaeiye Nader az Simin) Ašgara Farhadija (38) osvojio je nagrade za najbolju mušku i žensku ulogu koje su dodeljene čitavoj glumačkoj ekipi (deo nje je i rediteljeva ćerka tinejdžerka Sarina).
Napet i narativno složen, sa brojnim moralnim dilemama, Farhadijev film pruža prosvetljeni pogled na klasna, rodna i verska pitanja u Iranu, utkan u svima blisku priču o braku koji se raspada, što dodatno komplikuju ostareli roditelj i dete puno nade.
Iako nije otvoreno političan, „Nader i Simin” je pun kritika na račun životnih uslova u Iranu, naročito kad je reč o dubokim klasnim razlikama. „Taman kad je izgledalo nemoguće da iranski autori izraze sebe u potpunosti van okova cenzure, Farhadijev film je dokazao suprotno”, napisala je Debora Jang, kritičarka „Holivud riportera".
Nakon osvajanja nagrade u Berlinu, Farhadi je rekao: „Ovo znači da će mnogo više ljudi imati priliku da pogleda moj film. Nema lepše stvari za jednog autora."
F A U S T
Među filmovima koje će beogradska publika gledati u nekoliko bioskopskih sala jeste i dobitnik Zlantog lava u Veneciji, „Faust” ruskog reditelja Aleksandra Sokurova. Teška i za neke jedva razumljiva adaptacija Geteovog komada u preko dva sata trajanja prikazuje svet bede, smrada i haosa 19. veka u kojem Faust i Mefisto prepliću svoje sudbine. „Ima filmova koji vas rasplaču, onih koji vas nasmeju, a ima i onih ostavrenja koja vas zauvek promene pošto ih pogledate; ovo je jedno od njih", glasilo je obrazloženje žirija u Veneciji.
Mefista ubedljivo tumači Anton Adasinski kao jezivog, ostarelog, grotesknog zelenaša koji pokušava da zadrži kontrolu nad Faustom. „Faust” je najmanje uklopjivi deo tetralogije Aleksandra Sokurova posvećene moćnim korumpiranim ljudima, u kojoj su obrađene ličnosti Hitlera („Moloh”, 1999), Lenjina („Bik”, 2000) i
Hirohita („Sunce”, 2005). „U prethodnim filmovima tirani su sebe videli kao božije predstavnike na Zemlji, ali su došli do neprijatnog otkrića: da su samo ljudi”, piše u pratećem materijalu za film. „U 'Faustu’ slučaj je obrnut: smrtnik se, pred našim očima, pretvara u idola. Na kraju filma on kreće na trijumfalni marš po svetu... da postane tiranin, politički lider, oligarh...” Reditelj je rekao novinarima u Veneciji da je film mogao biti i mračniji. „Izbacio sam mnoge scene jer sam mislio da su previše ekstremne i da ističu užas i ružnoću. Ali ovo je priča o čoveku, njegovim strahovima i večitoj mogućnosti da počini izdaju, tako da sam morao da zadrem duboko u sve najcrnje u njemu." Međutim, film i dalje obiluje scenama za koje vam treba jak stomak.
Povezane vesti: Nova dela Vendersa i Sokurova Slobodna zona: Film osuđenika otvoriće festival „Slobodna zona“ - filmovi protiv dogmi Film Džafara Panahija otvara "Slobodnu zonu" Počinje Balkanima
