Izvor: Blic, 02.Avg.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Biser
Biser
Najčešće, na televiziji se pojavljuju ljudi koji bedu svog postojanja na taj banalni, ali efektni način žele da, makar u sopstvenim očima, učine manje bednom. Srazmerno retko mogu se videti i čuti ljudi koji zaista imaju nešto da kažu, a gotovi nikad oni koji zaista treba nešto važno da saopšte svetu. Tupošću medija, ili nekim drugim dopinosom zaveri pogrešnih izbora, oni se sistematski onemogućavaju. Pri tom se nimalo ne vodi računa da bi osnoivni smisao >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << TV medija trebalo da bude upravo u tome da zabeleži ono što je u datom društvu u datom trenutku najvažnije. Katastrofalnost svakog takvog onemogućavanja postaje potpuno jasna malim putovajem kroz vreme: zamislite da je televizija, recimo, postojala u vreme Mikelanđela, Mocarta, ili Dostojevskog i da ih nijednom nije snimila, niti prikazala?
Savremenoj televiziji takvi propusti (doduše, ipak manje drastični od nabrojanih) dešavaju se svakodnevno. Dešavaju se, međutim i ovi najređi primeri. U sobotu u jednoj od najdugovečnijih domaćih emisija tipa intervjua 'Biseri' (BK) ponovo je bio gost dr Todor Jovanović, čovek čija odvažnost pri iznošenju informacija o kojima se isključivo (često za svoje dobro) ćuti, nalazi na rubu fascinantnog. Prekidan insertima, koji su nepotrebno odvlačili pažnju – jedna od osnovnih vrlina autora 'Bisera' upravo je bila u tome što je umeo da pusti goste da govore i samo od toga napravi zanimljivu emisiju – dr Jovanović je uputio niz ozbiljnih izazova većini prevara na kojima počiva savremeni svet. Govorio je na način i u prilog inicijacije, što u kontrainicijacijskom okruženju kakvo je televizija deluje još značajnije i dramatičnije.
