Izvor: Blic, 10.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bioterorizam visoke nauke
Bioterorizam visoke nauke
'Ovaj roman je fikcija, osim onih delova koji to nisu', kaže Majkl Krajton u uvodu svog najnovijeg dela 'Gospodari gena' (Next), koje je samo mesec dana po objavljivanju u Americi objavljeno i kod nas (evropska premijera) kao druga knjiga u ediciji 'Blic bestseler'. Ovakva žanrovska odrednica dozvoljava autoru kombinovanje realnosti i fikcije, kao i obilato poigravanje sa kvazidokumentarnim novinskim izveštajima o ekspanziji genetskog inženjeringa >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u svetu. Ova tehnika, koju su proslavili postmodernisti, poslužila je Krajtonu, lekaru po struci, da prezentuje rezultate istraživanja koja je sakupio spremajući materijala za svoju knjigu.
'Napredak je naša misija, naš sveti poziv! Napredak u iskorenjivanju bolesti! Napredak u usporavanju starosti, odstranjivanju demencije, produžavanju života! A sve radi života oslobođenog bolesti, truleži, bola i straha! A sve radi toga da se veliki san čovečanstva konačno obistini!', uzvikuju naučnici u romanu s mešavinom religioznog i političkog žara.
Jedno od senzacionalnih otkrića koja u romanu plasiraju harvardski naučnici, jeste da su se ljudi i šimpanze ukrštali još mnogo posle zvaničnog razdvajanja vrsta, što je doprinelo njihovoj velikoj genetskoj sličnosti. Iako takvo ukrštanje više nije moguće prirodnim putem, kada sa svih strana sveta počnu da stižu vesti o hibridnim 'ljudanzama', majmunima koji govore, rađa se sumnja da se radi o bićima stvorenim u laboratoriji. Krajton koristi novinske naslove da ismeje različite fenomene današnjeg sveta: tekst 'Orangutan govori francuski' u 'Pari maču' ilustrovan je slikom Žaka Deride, 'Vikli standard' javlja kako je 'Muslimanski majmun naružio zapadnjake', a NBC dodaje da su majmuni koji govore već poznati iz sadašnje vlade.
'Pogodnosti' do koje će dovesti genetski inženjering ovde su dovedene do apsurda - tu su štenci koji nikad ne odrastu, 'humane' šnicle od ćelija nerođene ovce, kao i 'koža bez žrtve', koja će omogućiti kožne cipele, novčanike i kaiševe bez ubijanja životinja. Ironičan je i odnos prema savremenim umetnicima, koji oduševljeno stvaraju modifikovane leptire sa različitim krilima i zebra-ribe vertikalnih umesto horizontalnih pruga. Vrhunac apsurda je vest o sapunu načinjenom od masti koja je liposukcijom odstranjena iz tela bivšeg italijanskog premijera Silvija Berluskonija. Pošto je jedan premijer, za relativno male pare, pretočen u konceptualnu umetnost zvanu 'mani pulite' (čiste ruke), u tom duhu se može očekivati da će uskoro i slavne ličnosti početi da prodaju svoju mast u dobrotvorne svrhe.
Da bi se sprečile ovakve bizarne, ali i mnogo opasnije pojave kao što je krađa organa za obavljanje eksperimenata i bioterorizam na nivou visokih naučnih institucija, Krajton se u prologu romana otvoreno obraća američkom Kongresu i predlaže mu svoja rešenja za taj problem. Pod brojem jedan je ukidanje zakona po kom geni za određene bolesti mogu da budu u privatnom vlasništvu pronalazača. 'Geni su prirodna činjenica', kaže Krajton, 'kao gravitacija, sunčeva svetlost i lišće na drveću', i kao takvi ne mogu da budu posedovani. Praveći analogiju s književnošću, Krajton podseća da, kad bi autor Ogista Dupena mogao da poseduje sve izmišljene detektive, nikad ne bismo imali Šerloka Holmsa, Filipa Marloua i Herkula Poaroa. Zatim je veoma važno poništiti apsurdni zakon po kom, kad tkivo jednom napusti vaše telo, vi nemate više nikakvo pravo na njega, dok zauvek imate pravo na svoju fotografiju, koja je samo odraz vašeg tela. Podučeni iskustvom koje pokazuje da zabrane nikud ne vode, trebalo bi dozvoliti sve vrste genetskih istraživanja, ali i osigurati da podaci o testiranju gena budu javni. A da bi se istraživanja vodila na univerzitetima, gde im je i mesto, a ne u privatnim korporacijama, mora se ukinuti Bejh-Dolov zakon, po kom se od 1980. godine univerzitetskim istraživačima dozvoljava da svoja otkrića prodaju radi lične zarade, što je po mnogima dovelo do ogromnog porasta korupcije u naučnim institucijama.
Tijana Spasić
