Izvor: B92, 16.Okt.2010, 02:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bioskopski ili neki drugi mrak
"Najmlađa kinoteka u regionu suočava se sa istim problemima kao i njene srodne institucije u susednim zemljama," smatra direktor Crnogorske kinoteke Branko Baletić.
- Baš pre neki dan u poseti su mi bili studenti režije sa Fakulteta dramskih umjetnosti na Cetinju. Znate, to su posebni posetioci, oni osete miris stare trake, miris kinematografije. Prisustvovali su projekciji filma Do poslednjeg daha. I nakon projekcije su ćutali. Jer, nisu mogli da veruju da su takav >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << film videli sa četrdeset godina zakašnjenja. A to je samo jedan od mnogobrojnih razloga zbog kojih je važno postojanje kinoteke - priča reditelj Branko Baletić, direktor Crnogorske kinoteke.
Osnovana početkom dvehiljaditih, kinoteka - najmlađa u regionu - ovih dana proslavlja deceniju svog postojanja. Prema rečima Baletića, Crnogorska kinoteka je osnovana sa ciljem prikupljanja i čuvanja crnogorskih filmova i filmova crnogorskih autora, ali i filmova proizvedenih u Crnoj Gori kao i filmova o Crnoj Gori.
- Upravo smo napravili kopije negativa u Jadran filmu u Zagrebu. Sakupili smo filmove Živka Nikolića i Veljka Bulajića. Zatim su tu i ostvarenja oskarovca Dušana Vukotića, Velja Stojanovića i drugih autora.
Najstariji materijal u posedu kinoteke je video zapis ceremonije povodom proglašenja Crne Gore kraljevinom iz 1910. godine, a prikupljeni su i mnogi zapisi sa početka dvadesetog veka, poput onih koji beleže kraljevu posetu Petrovgradu.
- Predstoji nam i prikupljanje filmova o Crnoj Gori koji su rađeni u produkcji Dunav filma. Reč je o šezdeset kratkih i dokumentarnih filmova.
Nepotkupljivi svedok istorije
Da je kinematografija u Jugoslaviji igrala važnu ulogu, govori i broj snimljenih filmova, ali i njihov kvalitet.
- To je jedna od najznačajnijih kinematografija. Ja sam siguran da su u periodu od 1970. do 1990. filmovi sa naših prostora bili najznačajnija ostvarenja u Evropi. I to nije samo moje mišljenje, već činjenica. Čak je i Jugoslovenska kinoteka među pet najbogatijih u svetu.
Raspadom Jugoslavije na svim poljima stvaraju se problematične situacije, pa ni filmska industrija nije bila izuzetak.
-Film je tada postao "ničija zemlja". Niko nije pokazao interesovanje za sedmu umetnost. Do tada je jedini mrak bio bioskopski, ali mi smo onda upali u neki drugi mrak. To je ceh koji još uvek plaćamo.
Ipak, ako je kulturna saradnja među susednim zemljama i bila prekinuta, kada je o filmu reč, ona je brzo uspostavljena.
-Premda je Jugoslovenska kinoteka zadržala donekle monopolistički stav, saradnja neometano teče. Mada, problem uvek predstavljaju zakoni. Tako na primer zakon o kinematografiji otežava slanje negativa iz jedne zemlje u drugu. Da postoji relevantna labaratorija u Srbiji, tamo bi razvijali negative, ali ovako moramo da ih šaljemo u Zagreb, Sofiju ili Budimpeštu. Ovde postoji nerazumljiv otpor prema tome da se prave filmske kopije. A treba napomenuti da je film najnepotkupljiviji svedok istorije. Tako su i narodi bez sećanja zapravo narodi bez istorije.
Nova zgrada, novi planovi
portalanalitika.me
Premda je kraj radova na rekonstrukciji zgrade u koju bi Crnogorska kinoteka bila smeštena, planiran za 2010. godinu, čini se da će na nove prostorije ova institucija čekati još neko vreme.
- Mi se nadamo da će u najboljem slučaju to biti tokom naredne godine. Jer, u toj zgradi bi arhiviranje i čuvanje materijala bilo potpuno, a u ovim uslovima u kojima sada radimo zaista je smešno. I sam značaj naše kinoteke biće veći kad se otvori taj prostor, jer mi za tu zgradu imamo velike planove.
A nova zgrada značila bi i otvaranje vrata publici, koja bi konačno mogla da se vrati u bioskop.
- Planirano je da filmovi budu prikazivani ceo dan, da se u video sali može gledati materijal koji nemamo na filmskoj traci. Organizovali bismo cikluse starih i mladih autora, imena koja predstavljaju klasiku u sedmoj umetnosti. Ali za sve to treba podrška, i prostor pre svega.
Do tada se u privremenim prostorijama montiraju Baletićev, kao i film Željka Šošića, a uskoro će početi i snimanje filma Nemanje Bečanovića.
- Mi prvo snimimo filmove, i onda jurimo postprodukciju, pošto novca uvek fali. Ali ne fali ideja. Studenti sa Cetinja su snimili omnibus "Ljubav, ožiljci" koji obuhvata četiri filma, i imali su uspeha na festivalu u Herceg-Novom i Mojkovcu. A taj omnibus ne spada u kategoriju "low budget", to će pre biti kategorija "no budget".
Baletić na kraju razgovora dodaje da je film jedna od pojava koje su obeležili 21. vek.
- I u nekim pametnijim zemljama publika se vraća u bioskope. Pogledajte kakav uspeh imaju bioskopi u Francuskoj. Jer, takve države vode računa o svojoj kinematografiji. A mi prvo muku mučimo sa otvaranjem bioskopa, pa tek onda treba da vratimo publiku u taj divni mrak.
