Izvor: Blic, 11.Dec.2019, 19:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bio sam najstariji u publici, na toj svirci. I bilo je odlično. Bio je to drugi i poslednji pokušaj da pank stigne u Beograd
Ranotinejdžersko sećanje nepouzdano je, kao i detinje. Pa, ipak, nemoguće je da toliko konfabuliram, ma koliko sećanje uistinu bilo „selektivna fantazija o prošlosti“, kako kaže pesnik. Jer, jasno vidim – u to doba naš je kućni televizor crno-beli, mada je ovo kraj sedamdesetih i TV u boji je uobičajena stvar – svetlu glavu i onaj neumorni osmeh Saše Zalepugina u zagrebačkom “Nedjeljnom popodnevu”, kako sa pripadajućim šarmom i dobrohotnom poluozbiljnošću voditelja sklon sociofenomenološkim pristupima, najavljuje, s netom završenog BOOM festivala u Novom Sadu, decembra 1978, grupu punkera pod imenom “Paraf”. I onda se u studiju vide Zdrave Čabrijan na basu, Valter Kocijančić na gitari i Dušan - Pjer Ladavac za bubnjevima. I praše onu iz A-dura: Moj život je novi val.
