Izvor: B92, 17.Avg.2014, 12:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bio jednom jedan Duško
Natmurenog lica, onako narogušen i ljut sav, a istovremeno strašno blag i vedrog duha. Patio je zbog prevelike plemenitosti i osećajnosti, branio se humorom, munjevito reagovao na svaki znak nepravde. Bio je suprotnost svom izgledu. Niko nije manje ličio na dete a više imao dušu deteta. Bio je mera stvari u pitanjima poezije za decu, glas i simbol Beograda.
Tako se, bez razlike, Duška Radovića (1922 - 1984) sećaju prijatelji, kolege i čitaoci, a danas se navršava ravno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << tridesest godina od njegovog odlaska.
Za života, držali su ga isključivo kao pisca za decu, ali kako je vreme prolazilo njegovo književno stvaralaštvo dobijalo je sve dublja i ozbiljnija tumačenja. Tako je po mišljenju pesnika Miroslava Maksimovića, Radović i hronološki i suštinski jedan od utemeljivača srpskog modernizma.
"Dušan Radović je, uz Popu i Pavlovića, začetnik moderne srpske poezije posle Drugog svetskog rata. Dugo je guran na odvojeni peron književnosti za decu, ali danas je jasno da je njegov značaj mnogo veći i širi. Pored toga, on je, sredstvima moderne poezije, napravio delo koje je bilo popularno u širokom krugu čitalaca. To je pravi podvig, ne samo u srpskoj književnosti. Zato će Radović još dugo biti čitan i proučavan"- kaže za „Novosti“ Maksimović.
Pesme je počeo da piše rano, sa devet godina, ali njima nije bio zadovoljan. Mnogo mu je vremena trebalo, kako je sam priznavao, da nekako dođe do suštine, da se oslobodi tehnike i veštine. Jedne noći napisao je tri pesme za koje mu se učinilo da su prave: „Strašan lav“, „Pismo za lovca“ i „Da li mi verujete“, i tada je krenulo. Pojavom prve knjige „Poštovana deco“, čiji je naslov otkrio čika Duškov pristup najmlađoj publici, stvari u srpskoj literaturi više nisu bile iste.
"Vedrina je za mene, najpre, sinonim detinjstva, zatim sinonim duhovnog i duševnog zdravlja, i povod i smisao mog bavljenja literaturom. Vedro misliti i vedro pisati, u smislu - jednostavno, bistro, pregledno, čitko, kratko i jasno, uvek sa nekom moralnom, humanom željom, potrebom ili idealom", govorio je Duško Radović.
Rođen u Nišu, postao je i bio pravi Beograđanin, najviše beogradski među svim srpskim piscima druge polovine 20. veka. Iako mnogi nisu zadovoljni izborom jedne Mirijevske ulice koja je ponela njegovo ime, i pomalo skrivenim spomenikom ispred Beograđanke, Duškovo delo ne iščezava sa vidika. Njegovi stihovi, misli, poruke i dosetke još drže Beograd na okupu. Upotrebljavaju se svakodnevno, „šeruju“ i „kače“ po internetu u svakoj prilici.
U priči o Dušku Radoviću, po mišljenju njegovog najboljeg prijatelja, pesnika Matije Bećkovića, ne sme se zaobići još jedna osobenost:
"Niko od srpskih pisaca nije bolje iskoristio moderne mas-medije ali za njegovog života postojali su samo radio i televizija. Ne mogu prežaliti što Duško Radović nije doživeo kompjutersku eru, jer bi taj bio megazvezda tvitera i fejsbuka. I Bil Gejts bi imao njegovu sliku na svom telefonu. Radović je učitelj modernog mišljenja i pisanja, i da se dokopao ovog oružja njegova slava bila bi planetarna. A i ovako ono što je kucao na pisaćoj mašini su glavni hitovi na našim društvenim mrežama. San mu je bio da napiše bukvar, a taj bukvar bi bio za odrasle. Verovao je da maternji jezik čuvamo samo ako pišemo istinu. A kad se laže i petlja ne kvari se samo jezik, čega smo svedoci svakog dana", kaže za „Novosti“ Bećković.
Ostavio nam je zauvek knjige „Smešne reči“, „Pričam ti priču“, „Gde je zemlja Dembelija“, „Plavi žaket“, pozorišni komad „Kapetan Džon Piplfoks“, TV serije „Na slovo na slovo“ i „Laku noć deco“ i, naravno, „Beograde, dobro jutro“.
Budio je Beograđane, a on sam, po sećanju Milovana Vitezovića, patio je od nesanice.
" Izlazio bi noću i šetao gradom, nosio kišobran. Na njega su se stalno ustremljivali političari i psi. Kada je umro, Ršum je rekao: Nosio je kišobran da se brani od pasa, od pasa ga sad moramo braniti mi", kaže nam Vitezović.
PONOVO „POLETARAC“
Velike su šanse da nadaleko čuveni list za decu „Poletarac“, čiji je glavni urednik bio Duško Radović, ponovo ugleda svetlost dana, saznaju „Novosti“.
Petorica članova nekadašnje redakcije, Ljubivoje Ršumović, Milovan Danojlić, Dušan Petričić, Dobrica Erić i Radoslav Zečević, pokrenuli su inicijativu da „Poletarac“ opet poleti i krene ka deci 21. veka.
"Naša ideja je lepo prihvaćena i u Mministarstvu kulture i u „Laguni“ koja bi pružila izdavačku podršku. Čim prođu odmori krećemo u realizaciju ove ideje", otkriva za „Novosti“ Ršumović.
Redakcija novog „Poletarca“, po njegovim rečima, trebalo bi da okupi stare i mlade lavove, pisce za decu i ilustratore, i da nastavi osnovnu koncepciju Duška Radovića: da pravi list za najmlađu decu.
"Duškov „Poletarac“ su domaći i strani stvaraoci ocenjivali kao jedan od najboljih listova za decu na svetu. Nadam se da će i novi „Poletarac“ zaživeti među današnjom decom", kaže Ršumović.
.jpg)
