Izvor: Blic, 11.Jan.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bilova olovka i papir
Bilova olovka i papir
Ko bi rekao da će Bil Gejts, moćnik 'Majkrosofta', u specijalnom broju 'Njuzvika' pred Novu 2006. godinu posavetovati čitaoce da se katkada, pored kompjutera, maše 'olovke i papira'. On sa rukama u džepovima nimalo hipokritski kaže da je taj stari metod bliži apstraktnom mišljenju nego vord-procesori. Kombinacijom činjenica sa PC-ja i ideje zabeležene olovkom u krajnjoj liniji vode novom znanju. Svi autori ovog specijalnog broja uglednog američkog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << časopisa zalažu se za znanje, a ne moć. I zaista liči na Ameriku da neki njeni najveći kapaciteti na vrhuncu vojne moći svoje zemlje odlučno ustvrde da će najpametnije nacije i kompanije odneti pobedu (ne misle vojnu).
Dakle, i za nas ima nade, za male zemlje, ne samo Srbiju i Crnu Goru, samo ako se posvete znanju. A autori kažu pogotovu ima budućnosti za takve zemlje kao što su Indija, pored ogromnog broja biblijske sirotinje po ulicama, i Kina, iako je komunistička, jer podržavaju znanje. Sa znanjem je kao i sa umetnošću. Ne znači da ekonomski najsnažnije zemlje imaju najboljeg pisca, najboljeg slikara, najboljeg kompozitora, najboljeg reditelja. Tu nedavno jedna francuska istoričarka savremene svetske dramaturgije me je upitala kako tumačim to da jedna tako malobrojna nacija kao srpska ima tri dramska pisca svetskih razmera. Opet drugi se na jednom svetskom pozorišnom seminaru upitao kako objasniti da pribaltičke zemlje kao Litvanija i Letonije imaju u ovom trenutku više svetski pozorišnih reditelja nego neka takozvana velika nacija.
Osim igre slučaja, sigurno je da je ljubav i sklonost publike tih zemalja prema svom pozorištu odigrala odlučujuću ulogu. Prema tome, pored dara, potrebna je i svest svih u jednoj zemlji da se podrži neki dar, kako su pomenuti Amerikanci u 'Njuzviku' veoma odgovorno upozorili pred 2006. da treba podržati znanje. Jer i neki mali mogu odneti pobedu nad nama velikim i najvećim.
