Izvor: Blic, 09.Avg.2008, 20:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bilija Pitona igraće žena
Muzičari iz Srbije sviraće moju operu „Maratonci trče počasni krug" na premijernom izvođenju 20. avgusta na Festivalu umetničke muzike u austrijskom gradu Bregencu - kaže za „Blic nedelje" Isidora Žebeljan, evropska zvezda umetničke muzike i najmlađa srpska kompozitorka koja je postala članica SANU.
Ubedila sam umetničkog direktora festivala Dejvida Kaufmana da odustane od tradicije koja je podrazumevala da celi festival sviraju bečki simfoničari. Odabrala >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sam muzičare iz Novog Sada, Beograda i Kragujevca koji su potpuno predani muzici i uz to su, što je meni posebno važno, dobri ljudi. Nastupiće pod imenom „Orkestar Isidore Žebeljan", a u stvari će predstavljati našu republičku muzičku reprezentaciju. Srećna sam što će operom dirigovati sjajni srpski dirigent i moj dobar prijatelj Premil Petrović.
n Kako se operski pevači snalaze sa specifičnim humorom koji je prisutan u delu „Maratonci trče počasni krug"?
- Nestrpljiva sam da čujem kako će „Maratonci" zvučati na nemačkom, ali sam čula kako pevači na probama šaljivo ponavljaju neke ubedljive rečenice iz komada kao što je „Laki je malo nervozan". Pevačke probe se odvijaju u Beču paralelno s mojim radom sa orkestrom u Beogradu. Operski pevači iz Nemačke, Holandije i Austrije savladavaju i specifičan crnohumorni dijalog kojim obiluje libreto. Likovi su istovremeno i simpatični i tragikomični i trudila sam se da žanrovski opera ne bude određena, već da bude muzički svet za sebe. Interesantno je da će lik Bilija Pitona igrati žena. U Bregencu se neke spektakularne produkcije izvode na otvorenom pored jezera, dok će „Maratonci" premijerno „oživeti" u festivalskoj dvorani. Na BEMUS-u će beogradska premijera biti odigrana u JDP-u.
n Kao evropski priznata umetnica, svakodnevno se nosite sa okolnostima života u Srbiji. Kako uspevate da stvarate uprkos nepredvidljivim lokalnim „začinima"?
- U Holandiji, Engleskoj, Italiji ili skandinavskim zemljama umetnička muzika je bitan element kulturnog života. Kod nas je moralni i duhovni sunovrat trajao predugo i surovo je getoizirao i umetnike i publiku. Mediji ignorišu sve što nije estrada i politika, a ljudi iz umetničkih udruženja ne raspolažu finansijskim sredstvima koja bi im omogućila upadljivu marketinšku kampanju. Nacionalni servis emituje zanemarljivo mali broj sati umetničke muzike u odnosu na televizije u Crnoj Gori ili Hrvatskoj. O standardima zapadnoevropskih emitera, ne vredi ni govoriti. Nedostaju nam kvalitetnije osmišljeni programi. Opere se u Beogradu izvode i imaju svoju publiku, ali je nivo izvođenja tih dela katastrofalan.
n Koliko se Srbija angažuje u promovisanju naše muzike na međunarodnoj sceni?
- U Bregencu će se za desetak dana izvoditi spektakularne opere Pučinija i Verdija sa specijalno napravljenim scenografijama za nastup pod vedrim nebom. O tome se priča nedeljama unapred. Država bi morala, paralelno sa približavanjem Evropskoj uniji, da predstavlja našu muziku po evropskim prestižnim dvoranama, jer osim Ljubice Marić i mog opusa slabo šta je skrenulo pažnju evropske javnosti. Paradoksalno je da je Skupština grada Beograda u velikoj meri pomogla štampanje diskova sa mojom muzikom u Nemačkoj i delom producirala izvođenje moje opere „Zora D" u Hrvatskoj, dok je Ministarstvo kulture mnogo manje učestvovalo u promociji moje muzike u Evropi. Ovde se provincijalno prihvata da me pomaže Dženesis fondacija iz Londona i da mi je naručena opera za austrijski festival. Svi priznati kompozitori u Evropi imaju značajnu pomoć svojih država. Ne samo finansijsku, već i logističku, organizacionu, do detalja. Stvaranje umetnosti je unutarnji proces i za komponovanje je najbitnija tišina. Da uspem da čujem samu sebe.
n Zato se povremeno dislocirate u Perlez kod oca. Koliko je vojvođanski folklor uticao na vaš opus?
- „Banatski nokturno" se zvala jedna od mojih kompozicija sa prijemnog ispita. Moja baka i mama su pevale narodnu muziku i to su bile prvi tonovi koje sam čula. Tata je sakupljao različite snimke vojvođanske narodne muzike, na kojima su svirali gajdaši, limeni i gudački orkestri. Često se taj arhaični eho iz detinjstva spaja sa srednjovekovnom i renesansnom muzikom u mojoj glavi u tišini porodične kuće u Perlezu. Odnedavno živim u gradu i često mi smetaju užurbanost i šum grada. U Perlezu uz klavir čujem sebe.
n Kao predavač na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, pratite razvoj mladih kompozitora. Koga biste izdvojili iz mlađe generacije?
- Luka Čubrilo je talentovan mladić koji je ove godine dobio nagradu za najperspektivnijeg mladog kompozitora u Srbiji. Pred Milicom Đorđević je takođe sjajna karijera. Većina mojih studenata ima značajan potencijal za stvaranje zanimljivih muzičkih dela, ali okolnosti nekada mogu da otežaju prezentaciju nečijeg rada. Uvek im govorim da nikada ne odustaju od razloga zbog kojeg su počeli da se bave muzikom.
