Izvor: Blic, 24.Apr.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bili
Bili
Većina domaćih TV kanala odavno je jasno stavila do znanja da će se decom baviti isključivo 1. uzgred 2.sa predznakom prevare 3. brutalnom eksploatacijom, ili 4. nikako. Pod 4 pri tom deluje kao daleko najzdravija solucija. S druge strane, ne postoji ozbiljna televizija na svetu (uključujući i HRT1, o čemu je ovde već pisano), koja deci i to sasvim maloj deci ne posvećuje primeren, veoma brižljivo postavljen i razrađen programski segment. Iz takvog odnosa rađaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se plemeniti, visoko kreativni serijali, koji onda, ipak, nalaze put i do naše dece. U tom smislu Happy TV je primer koji zaslužuje da bude istaknut i podržan: mislim na njihov prepodnevni program, uglavnom komponovan iz reprezentativnih delova britanske i nekih drugih svetskih produkcija.
Serije sa animiranim 'igračkama' kao 'Majstor Bob' Kita Čepmena, ili 'Nodi' iz producentske kuće Inid Blajton imaju zanimljive priče, ali i vrlo jasno i dosledno definisane moralne podloge, koje se nijednog trenutka ne pretvaraju u pridike.
One su besprekorno prilagođene uzrastu kome su namenjene i zaokupljaju dečju pažnju na način dobrog, iskreno motivisanog vaspitača. Vrhunac, međutim, predstavlja 'Bili' Vinsenta Džejmsa, serija o dečaku čija mašta ne poznaje granice, ali nikada ne završava u zlu i gluposti.
Crtežom, animacijom, dinamikom, čak i muzikom saobrazan sa uzrastom od dve do pet godina, Bili bez ikakvih problema komunicira i sa odraslima kojima isprazni cinizam realnosti još uvek nije nagrizao ni srce, ni um.
Keks za konje
Dobro došli u domaći diznilend obilja, raskoši i lakih rešenja za sve životne nevolje! Poplava reklamnih, komercijalnih poruka, sponzorisanih programa, pa i čitavih medija, pouzdan je znak da nesigurno kročimo ka velikom svetu integracija kapitala. Jedan od malo pominjanih otaca savremene ekonomske propaganke, doktor Jozef Gebels surovo precizno je otkrio tajnu uspeha političke propagande: valja vešto pomešati 9o odsto istinitih podataka i lo odsto podlo smišljenih izmišljotina. Kad pogledamo domaće najefektnije reklame (često izvrsno vizuelno i glumački upakovane) primetićemo da je u većini taj odnos postotaka bolno poremećen. Na štetu tačnih podataka, naravno.
Kredit na dobar dan, samo uđeš i gotovo, voćni sokovi 'bez pridodatog konzervansa i šećera', ali i bez sastojaka voća u obećanom postotku, turistički aranžmani sa blagodetima koje ćete moći da vidite samo iz aviona, sve to deluje izazovno dok sami ne proverite. U razvijenom svetu ova oblast ima etički postavljene okvire čije narušavanje je kažnjivo. Pošto mi živimo u virtuelnom društvu koje je obezvredilo sve etičke norme (pogledajte rasprave u parlamentu, akademiji, u umetničkim udruženjima), ne možete očekivati da reklame budu uzoritije od celokupnog društvenog konteksta.
Inače, moja omiljena reklama je 'Krle, keks za konje', koja ide samo na radiju B92. Muški glas izgovara pohvalne strane keksa, dok ženski glas, punim ustima jedva izgovara refren 'Krle, keks za konje.' I tako desetak puta, uvek sa punijim ustima. Nisam stručnjak za konje i ovo sam shvatio kao sjajnu parodiju. Premda - ništa nije sigurno.
