Izvor: Politika, 04.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bila je živa u inat bolu
Nisam verovala da će se to ikada dogoditi, jer se takve stvari stavljaju u fioke, kaže glumica Ružica Sokić povodom rehabilitacije Žanke Stokić
Kako ću ponovo pred publiku, pred onu publiku koja je likovala u sudnici, koja mi se smejala kad sam plakala. Videla sam mnogo osvetničke pakosti u tim očima, kao da su svi oni koji su mi nekad zavideli došli da seire na mojoj nesreći. Svaka vlast hoće da nas ima, da nas vodi na konopcu kao mečke na vašarima. Da se pokazuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa nama. Pomagala sam ljudima kada nisu imali šta da jedu, da se ogreju ni čemu da se nadaju"
Ovo su reči koje glumica Ružica Sokić tako moćno izgovara u liku Žanke Stokić u predstavi „Žanka” koja se sa uspehom igra već dve sezone na sceni pozorišta „Slavija” u Beogradu.
Velika srpska glumica Živana – Žanka Stokić prekjuče je rehabilitovana odlukom Okružnog suda u Beogradu. Tužna priča o nenadmašnoj glumici manje-više je poznata. Žanka Stokić je 1945. godine presudom Suda za suđenja zločina i prestupa protiv srpske nacionalne časti osuđena na kaznu gubitka srpske nacionalne časti u trajanju od osam godina. Na teret joj se stavljalo da je za vreme okupacije, kao članica beogradskog Narodnog pozorišta, igrala u „Veseljacima” i „Centrali za humor” koji su bili pod blagonaklonom zaštitom nemačkog okupatora, i učestvovala u emisiji „Šareno popodne” Radio Beograda, čime je „kulturno i umetnički sarađivala sa okupatorom i domaćim izdajnicima”. Predsedništvo tadašnje Narodne skupštine odbilo je molbe za pomilovanje Žanke Stokić, koja je preminula 20. jula 1947. godine.
– Divno je što se Žanka vraća u svoje jato, gde joj je i mesto. Tragično je što se tako dugo čekalo na rehabilitaciju Žanke Stokić, koja zamalo da bude streljana. Ovo što se dogodilo posle toliko decenija ohrabruje. Nisam verovala da će se to ikada dogoditi, jer se takve stvari stavljaju u fioke. Rehabilitacija je važna za ovo vreme, da se umetnost oslobodi od uticaja politike. Glumac je u žrvnju između vlasti i slobode. Žankina rehabilitacija može da znači da se neće provući neki događaji i ljudi koji misle da će ih zaobići pravda. Žanka je platila životom to što su joj uradili. I, kada je Bojan Stupica uspeo da se izbori da joj bude ukinuta presuda, ona je umrla. Nije dočekala da se vrati na scenu. Nije imala snage da se suoči sa publikom, životom – kaže Ružica Sokić.
Žanka Stokić je ostala zapamćena kao neprevaziđena gospođa ministarka i sinonim za glumca koji je trebalo da se izbori za stil, način glume, ukus...
– Bila je boem, volela je da se kocka, a zbog specifičnog načina života obolela je od šećerne bolesti. Žanka je osoba koja je imala personalnost, šarm, veliku slobodu. O njoj mi je mnogo pričao Pavle Bogatinčević. Bila je izuzetno duhovita. Usrećivala je ljude u teškim vremenima za bednu novčanu nadoknadu. Volela je glumu, bila radost života, delila sa ljudima sve nedaće i na kraju takav mač da bace na nju! Gotovo da čovek ne poveruje – priča Ružica Sokić koja, igrajući svoju predstavu „Žanka” koja prati poslednji dan života Žanke Stokić, već 74. put na svoj način preživljava sve traume svoje junakinje. Autor komada je Miodrag Ilić, a reditelj Slavenko Saletović.
Komad „Žanka” napisan je na osnovu autentičnih knjiga, a Ružica Sokić tvrdi da njen lik zahteva totalnu identifikaciju.
– Imala sam retku šansu da ispričam priču koja je najvažnija za glumca. To je spomenik glumcu i nesrećnoj profesiji koja nosi nešto što je najteže za ljudsko biće, a to je zavisnost. Oko slučaja Žanke i njene egzekucije bilo je mnogo ličnog, mnogo zla među kolegama koji nisu mogli da dosegnu jednu Žanku ili Acu Cvetkovića. O tome su mi pričali Viktor Starčić, Marko Marinković, Jovan Gec. Pozorište je umetnost koja je najbliža životu, njegovo ogledalo, a glumac je specifično srećno i nesrećno biće. Žanka je prošla sve u pozorištu, svojim talentom se uzdigla. Cena je bila ogromna: nije imama sreće u privatnom životu, predavala se potpuno glumi. Htela je da bude živa u inat bolu – zaključuje Ružica Sokić.
Borka Trebješanin
-----------------------------------------------------
Nušićeva glumica
Živana Žanka Stokić rođena je 24. januara 1887. godine u Rabrovu kod Zaječara. Već sa 14 godina udala se za jednog zaječarskog krojača, ali je uskoro „pobegla” sa pozorišnom trupom Ljubomira Rajačića Čupe. Muž je prvi put batinama vratio kući, ali je drugi put uzeo u zaštitu glumac Aca Gavrilović koji je, kasnije, postao njena velika ljubav. Prekretnica u njenom umetničkom životu desila se avgusta 1911. godine kada ju je primetio Milan Grol. Mesec dana kasnije, primljena je za privremenog člana Narodnog pozorišta u Beogradu, a ubrzo je postala njegov stalni član. Ostvarila je izuzetan repertoar, a posebno je poznata po tumačenju Nušićevih junakinja Sarke, Juliške, Mice, Živke, gospođe Spasić. Poznato je i da je pišući „Gospođu ministarku” Branislav Nušić mislio baš na Žanku Stokić.
[objavljeno: 05/03/2009]
