Izvor: Politika, 22.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Biću Ahmed Nurudin
... i ne trudim se da budem niko drugi, kaže makedonski glumac Nikola Ristanovski, Selimovićev junak u predstavi „Derviš i smrt” Narodnog pozorišta u Beogradu
„Četrdeset mi je godina. Ružno doba. Čovek je još mlad da bi imao želja, a već star da ih ostvaruje...” reči su Meše Selimovića, koje poslednjih sedmica okupiraju makedonskog glumca Nikolu Ristanovskog. Razlog je više nego opravdan. Reditelj Egon Savin poverio je Ristanovskom lik Selimovićevog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << junaka Ahmeda Nurudina.
Premijera predstave „Derviš i smrt” po romanu Meše Selimovića, u kojoj Egon Savin pored režije potpisuje i scenografiju, biće izvedena u subotu, 27. decembra na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu. Dramaturg je Branislava Ilić, kostimograf Jelena Stokuća, kompozitor Zoran Hristić. U glumačkoj podeli su Nenad Stojmenović, Aleksandar Đurica, Nataša Ninković, Ljubomir Bandović, Marko Nikolić, Tanasije Uzunović i drugi.
Nikolu Ristanovskog, prvaka Makedonskog narodnog teatra iz Skoplja, zatekli smo zadubljenog u misli, neposredno posle probe u našem nacionalnom teatru.
– Umoran sam, i više od toga. Ne može se drugačije ni raditi Ahmed Nurudin, a ni ovaj tekst se ne može osvojiti bez umora, jer bez njega nema ni rezultata. Sve mi je ovih dana u vezi sa pozorištem. Već izvesno vreme nisam imao jasnu ideju šta bih radio. Onda sam dobio poziv za predstavu „Derviš i smrt”. Nisam razmišljao ni sekundu, bilo mi je logično da kažem: „Da, normalno, kada?” – priča nam Nikola Ristanovski, i nastavlja:
– Sa „Dervišom” se nisam sreo, recimo 15 godina, ali ono što mi je ostalo u sećanju bio mi je dovoljan motiv da bez ikakvog razmišljanja pristanem na saradnju sa Narodnim pozorištem u Beogradu.
Kasnije je, otkriva naš sagovornik, ipak shvatio da to i nije baš tako. Da je duže razmišljao, kaže, verovatno ne bi prihvatio ulogu jer je u pitanju zahtevan lik koji svi znaju.
– Biću Ahmed Nurudin i ne trudim se da budem niko drugi. Najteže je igrati Šekspirovog „Hamleta” jer svi sve znaju o Hamletu. Kako igrati nešto što svi znaju? Drugi problem je u vezi sa strukturom romana „Derviš i smrt”, koju je teško pretočiti u dramaturgiju. Kada pomislite da ste je osposobili da može da se igra, onda shvatite da nije tako, i da dramaturgiju ne možete prilagoditi sebi već se vi morate prilagoditi njoj. To je samo prvi ciklus muka. Onda počinje rad na jeziku, odnosima, načinu osvajanja scene... kaže makedonski umetnik.
Nikola Ristanovski prvi put radi u našem nacionalnom teatru i u Beogradu uopšte. Ali je sa rediteljem Egonom Savinom stari znanac. Vrlo uspešno su sarađivali u podgoričkim predstavama „Zločin i kazna” i „Nigde nikog nema”. To je i presudilo da prihvati ulogu Ahmeda Nurudina.
– Premijera se nemilosrdno približava – priča, kao za sebe, Nikola Ristanovski i dodaje: – Trudim se da problem lika ne približavam sebi, već da sebe približim liku. Bilo je važno upoznati derviške redove, njihovu filozofiju, jezik, karaktere, podneblje" ali kada sve sabereš, ostaneš sam. To je samo tvoj problem. Sebe sada nazivam dervišem pozorišnog reda. Imao sam susret sa samim sobom, malo sam se bavio i religijom, došao do saznanja da je istina individualna i da se ne radi o misticizmu već je reč o jednostavnim stvarima – o tome da Ahmed Nurudin razmišlja o životu, a da ga Hasan živi. I da je teško igrati nekoga ko razmišlja o životu.
Sluteći da je Ahmed Nurudin izazvao burne reakcije kod neobičnog Nikole Ristanovskog, razgovor širimo pitanjima o pozorištu, optimizmu, životu"
– Volim pozorište – kaže nam Ristanovski – ali i ne znam zašto se bavim ovim poslom. U jednom trenutku mislim da je pozorište najvažnija stvar u životu, u drugom da je besmisleni deo života. Svaka dogma u vezi s bilo čim je glupost i ne vezujem se za definicije te vrste. Pozorište jeste moj život, ali je i moje bekstvo od njega. Ne mogu da se opredelim za jedno ili drugo. Pozorište je stvar integracije. Ne samo pozorište, nego umetnost uopšte, ona ne poznaje granice.
-----------------------------------------------------------
Nepopravljivi optimista
– Kada bi mene pitali za mišljenje, insistirao bih da nacionalna pozorišta budu internacionalna, ali da ne gube ono što je identitet nacionalnog: jezik, kultura, nasleđe... Onaj, peti ili šesti, segment mora biti internacionalni jer između kultura mora da postoji interakcija. U to verujem. Verujem da se razumem sa svojim partnerima na sceni. Glumac se prepoznaje glumcem na sceni. To mi se dogodilo i ovde u Beogradu. Ja sam nepopravljivi optimista. Moj optimizam zasniva se na radosti življenja i bavljenju pozorištem; ima li šta više od toga? – pita se Nikola Ristanovski.
-----------------------------------------------------------
Egon Savin: „Derviš i smrt”, večan i aktuelan
Reditelja Egona Savina pitali smo zašto je u ovom trenutku odlučio da radi predstavu „Derviš i smrt”?
- Zato što jeu pitanju veliki roman. Zato što je to jedno od najznačajnijih dela naše literature. Zato što smatram da to treba da bude orijentacija Narodnog pozorišta u Beogradu, da na svoj repertoar postavlja najznačajnija ostvarenja naše dramske i literarne baštine, zato što je to delo večno i aktuelno i za ovo vreme. Pomerio sam ga u pedesete godina prošlog veka, kada je Selimović i živeo. Vratio sam radnju romana u onaj totalitarizam koji se Meše Selimovića mnogo više ticao, a to je totalitarizam mlade jugoslovenske države, znači pedesetih godina. Položaj i pozicija intelektualca i skeptičnost čoveka, toje ono što nas se sve duboko tiče. To su osnovni razlozi zašto radimo predstavu „Derviš i smrt” - kaže Egon Savin.
Na pitanje zašto je ulogu Ahmeda Nurudina poverio Nikoli Ristanovskom, reditelj Savin je odgovorio:
- Zato što je to najtačnija podela za taj lik. Ne znam da li će jezička barijera u potpunosti biti savladana ali to mi nije ni bilo najvažnije. Ono što mi je bilo važno jeste njegov senzibilitet, emotivnost, temperament. Nikola Ristanovski je jedinstven glumac. Sa velikim uspehom smo ostvarili dve predstave i očekujem pozitivne reakcijepovodom naše saradnje na predstavi „Derviš i smrt”.
Borka Trebješanin
[objavljeno: 23/12/2008]
