Izvor: Politika, 17.Jul.2010, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Biće poezije u biću jezika
Okrugli sto kritike o stvaralaštvu Slobodan Rakitića na Književnoj manifestaciji u Plužinama
Plužine – U Plužinama, u Pivi, staroj srpskoj župi, koja se pominje u „Letopisu popa Dukljanina” i „Povelji kralja Milutina”, održani su 40. književni susreti „Pjesnička riječ na izvoru Pive”. Manifestaciju je otvorio Milenko Mićanović, direktor Centra za kulturu Plužine. Izložbu slika Vojimira Dedeića otvorio je Jovan Delić. Predstavljeni su zbornici >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << radova o Baji Pivljaninu i Ljubomiru Simoviću, monografija „Matija Bećković” i antologija „Bećković”, kao i knjige pivskih stvaralaca objavljene između dve književne manifestacije. O nedavno preminulom pesniku Dragomiru Brajkoviću govorio je Jovan Delić.
Nagrada „Spasoje Pajo Blagojević” uručena je Nataši Pavićević, pesnikinji iz Bijelog Polja, a nagrada „Radule Željko Damjanović” pesnikinji Sanji Šućur, učenici gimnazije u Nikšiću. Predstavljena je i knjiga Slobodana Ivanovića, prošlogodišnjeg dobitnika nagrade „Spasoje Pajo Blagojević”.
Okrugli sto književne kritike bio je posvećen književnom delu Slobodana Rakitića (1940), jednog od najvećih srpskih pesnika. U uvodnom izlaganju Jovan Delić je ukazao na nekoliko osnovnih tematskih čvorišta Rakitićevog pesništva. Ovaj pesnik ima lepih ljubavnih pesama, u ranoj fazi stvaralaštva, o čemu je malo pisano. On je pesnik zemlje (južne, osnovne, očeve). Otuda je prirodna i nužna njegova veza sa srpsko-vizantijskom tradicijom. Rakitićevu poeziju karakterišu i metafizičko-religijske teme, njega zanima pesnički jezik i pesnička samosvest. Rakitić je i istaknuti esejista, koji u svojim ogledima precizira odnos prema tradiciji i stvarnosti.
Akademik Žarko Đurović govorio je o patnji kao poetskom izvorištu, na primeru Rakitićeve zbirke „Duša i sprud”. Gledajući svet koji ga okružuje, pesnik uviđa da taj svet nije milostiv, i da je jedno od njegovih primarnih određenja – tuđost. Otuda i jedna Rikitićeva zbirka nosi naslov „Svet nam nije dom”. U svojoj poeziji, kaže Kosta Radović, Rakitić traži svetlost, onu upaljenu zublju u tami koja se iznenada javi u gluvoj noći i mračnom prostoru, da bi se transformisala u neobičan simbol – svetlost rukopisa.
Za Slobodana Rakitića primećuje Marko Nedić biće poezije nalazi se u biću jezika i njegovog estetski oblikovanog rasporeda, biće jezika proizilazi iz bića naroda i njegove tragične istorijske sudbine, iz njegove kulture, tradicije, prostora u kojem postoji. Nacionalni naboj, saopšten kroz knjigu „Južna zemlja”, naglašava Ilija Lakušić jeste poetska briga nadnesena nad zavičajem koji je najpouzdanije mesto oslonca i jedinica mere patriotskog iskaza.
–Kosovska tema i rodoljubiva poezija Slobodana Rakitića, smatra Mićo Cvijetić, nije jeftino i propagandno pevanje, naglašene verbalne energije, već je duboko ljudski i uverljivo umetnički uobličen pesnički glas o ljubavi prema srpskom narodu i zemljama, bolno pesničko referisanje o stradanju i porazima.
Slobodan Rakitić, dodaje Milica Kralj, prebirajući po belezima i znakovima prethodnih vremena, po tragovima predačkog duhovnog nasleđa, uprkos gubljenju i preimenovanju trajnih oblika, stvara pesnički preobraženski krug u čijem središtu pulsira silovita, trajna snaga bića jezika, i bića zemlje. Rakitićeva poezija, ističe Sofija Kalezić, traga za univerzalnim vrednostima čovekovog stanja i postanja, propitujući smisao života kroz subjektivnu vizuru njegovih uskovitlanih doživljaja.
Književna manifestacija završena je velikim pesničkim mitingom u porti pivskog manastira, posvećenom Uspenju Bogorodice, podignutom u 16. veku. Posebno je bilo uzbudljivo kazivanje stihova Matije Bećkovića.
Jubilarnu, 40. manifestaciju „Pjesnička reč na izvoru Pive” pomoglo je Ministarstvo kulture Republike Srbije, ali ne i Ministarstvo kulture Republike Crne Gore, što je još jedan loš primer negativnog uticaja politike na kulturu.
Zoran Radisavljević
objavljeno: 18/07/2010
