Izvor: Politika, 19.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Biće još licitacija
Agencija za depozit planira saradnju sa nekom velikom galerijom koja bi preuzela komisionu prodaju slika banaka u stečaju. – Potrebno je revalorizovati početne cene nekih dela jer se tržište stalno menja
Posle prodaje 157 umetničkih dela u vlasništvu Beobanke i JIK banke u stečaju, koja je zakazana za 24. decembar u prostorijama Beobanke, Agencija za depozit najavljuje u narednom periodu još nekoliko novih licitacija. Između ostalih i onu na kojoj će biti slike koje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su kulturno dobro, poput dela Miće Popovića „Gvozden čita ’Politiku’”.
Agencija za depozit ozbiljno razmatra i saradnju sa nekom velikom galerijom koja bi preuzela neke od ovih slika na komisionu prodaju, a pregovori su u toku sa Galerijom „Arte”. Inače, kako „Politika” saznaje, na licitacijama koje će biti organizovane naredne godine zainteresovani će moći da kupe umetnička dela još četiri banke: Invest banke, Jugobanke, Beogradske i Slavija banke.
Radovan Mrvošević, šef Odeljenja za unovčavanje imovine u Agenciji za depozit, još nije precizno izneo podatke o broju slika koje će biti ponuđene naredne godine ali bi, po slobodnoj proceni, svaka od ovih banaka mogla da ponudi za licitaciju okvirno oko stotinak slika. Slike Beobanke procenjivali su i određivali početnu cenu Nikola Kusovac i Petar Petrović, a umetnička dela JIK banke je veštačio Gradski zavod za veštačenje 2002. godine.
O slici Petra Lubarde „Portret starca”, za koju je svojevremeno pisano da je nestala iz Beobanke i da je MUP nastavio da traga za njom, Mrvošević kaže da u papirima ove banke ta slika nije zavedena i da čak i ljudi iz obezbeđenja ne znaju da je ona bila u prostorijama Beobanke. Nikakav pisani trag o njoj jednostavno ne postoji. Nakon stečaja, sva su umetnička dela zavedena i čuvana brižljivo ali se ta slika nije našla na spisku. Jednostavno, te slike nije bilo ni na stanju ni po papirima.
Radovan Mrvošević je za naš list naglasio da će spisak sa svim umetničkim delima koja će biti na ovoj ali i na budućim aukcijama dostavljati redovno Narodnom muzeju, Muzeju savremene umetnosti i Zavodu za zaštitu spomenika kulture kako bi koordinacija bila bolja, ali takođe smatra da svako treba da radi svoj posao.
Agencija za depozit je, kao pravno lice, stečajni upravnik navedenih banaka i mora da radi svoj posao; umetnička dela se pored drugih materijalnih dobara banaka moraju prodati a muzeji su, kad je reč o umetničkim delima, tu da brinu o tome šta svakako treba sačuvati i na koji način.
Tatjana Cvjetićanin, upravnica Narodnog muzeja, povodom predstojeće licitacije navela je za „Politiku”, da „za slike iz Beobanke nismo bili zainteresovani, predmet našeg interesovanja su dela do pedesetih godina prošlog veka. Imamo striktnu politiku otkupa, zanimaju nas najreprezentativnija dela određenih faza i umetnika. Mi jesmo ranije bili zainteresovani za neke stvari iz tog celokupnog opusa banaka u stečaju. Sa našom strogom politkom otkupa čak dolazimo u situaciju da neke poklone odbijamo.”
Nikola Kusovac, naš poznati kustos bez premca u proceni vrednosti umetničkih dela koji je i veštačio većinu radova koju ćemo videti na ovoj, ali i na licitacijama naredne godine imao je i neke primedbe.
– Već sam skrenuo pažnju da bi neke od ovih sadašnjih početnih cena trebalo ponovo menjati iako su, kada su veštačene, obračunate u evrima. Jer, postoje zakoni tržišta, neke cene bi trebalo umanjiti a neke uvećati. S druge strane, ono što se sada prodaje su samo ostaci, najvrednija dela su već prodata. Agencija za depozit može da angažuje za ponovnu procenu koga ona želi. Mislim da od mene niko bolje ne prati tržište ali tu je, recimo, i Madlart koji ima svoje ljude. To što smo mi tada procenili dela u evrima ne mora ništa da znači. Veliki dileri su pre nekoliko godina naduvali cenu delima Save Šumanovića na 500.000 evra, a danas se ona mogu nabaviti za nekoliko hiljada. Smatram da bi Agencija morala da pokrene ponovnu procenu, iako su najvrednija dela već prodata. Naši muzeju su uvek zainteresovani za kupovinu dela, samo ministarstva ne daju novac.
O delu Miće Popovića „Gvozden čita ’Politiku’”, koje je pre nekoliko godina on procenio na 7.500 evra, Kusovac naglašava da je to solidna cena i danas i da odgovara tržištu. Za zidnu tapiseriju „Svečana kompozicija” Stevana Čukića, koja je procenjena na 6.000 evra, ističe da bi cena mogla biti manja jer se tapiserije danas teško prodaju.
Biljana Lijeskić
-----------------------------------------------
Kulturno dobro
Vredna dela se proglašavaju kulturnim dobrom na predlog matičnih muzeja: Narodnog, Istorijskog, Muzeja savremene umetnosti, Primenjene umetnosti, Etnografskog muzeja i Muzeja tehnike. Predlozi se dostavljaju Skupštini a ona to opet verifikuje na državnom nivou.
„Ali, ne mora svako delo biti proglašeno kulturnim dobrom, iako to jeste. Kada veštačimo, uvek naglasimo koja bi dela mogla biti proglašena. Uglavnom, sve što muzeji imaju može biti proglašeno kulturnim dobrom. Jedno od takvih koje je, na nivou države, proglašeno kulturnim dobrom od izuzetnog značaja je Miroslavljevo jevanđelje”, pojasnio je Nikola Kusovac.
-----------------------------------------------
„Gvozden čita ’Politiku’” 7.500 evra, za početak
Na pitanje „Politike” šta će se dogoditi sa dve slike Beobanke koje su kao kulturno dobro ovog puta izuzete od licitacije i za koje pravo preče kupovine imaju naši muzeji, Mrvošević je rekao:
– Nikola Kusovac je procenjivao početne cene ova dva rada. Tako slika Miće Popovića „Gvozden čita ’Politiku’” ima početnu cenu od 7.500 evra, a zidna tapiserija „Svečana kompozicija” Stevana Čukića 6.000 evra. Ova dva rada smo izdvojili i napravićemo ubuduće posebnu aukciju za njih i eventualno za još neka vredna dela, ako se utvrdi da ima takvih među slikama koje tek treba da budu licitirane a pripadaju Invest banci, Jugobanci, Beogradskoj i Slavija banci. Tada će, po pravu preče kupovine, muzeji moći da kupe tu sliku ali će prethodno i oni morati da učestvuju na licitaciji. Muzeji će imati pravo da, pre svih, kupuju po najvećoj licitiranoj ceni a ne po početnoj kako se o tome ranije spekulisalo. Ukoliko muzeji odustanu od kupovine onda slika može biti prodata i fizičkim licima, ali se ne sme izneti iz zemlje. U svakom slučaju, prodaju slika niko ne može da spreči.
----------------------------------------------------------
Tapiseriju tkalo osam žena, tri meseca!
Tapiserija „Svečana kompozicija” Stevana Čukića rađena je, rekao je juče za naš list umetnik, za svečanu salu Beobanke, Zeleni venac, Beograd.
– Tema je kovani novac: leva strana kompozicije je rimski novac a desna strana, poleđina starog srpskog nemanjićkog novca. U celini tema je svečanost, a tapiserija je namenski rađena za Beobanku u čijim se prostorima nalazi, kaže Čukić, otkrivajući nam zanimljive detalje nastanka ovog dela:
– Tapiseriju u Jugoslaviji niko nije mogao da izatka. Pokušao sam sa Bugarskom i Rumunijom, oni su imali te mogućnosti ali se ispostavio problem carine. Zato sam ovu tapiseriju realizovao u svom ateljeu. Pošto je tapiserija tkana po osnovi, specijalno sam konstruisao razboj širine 8 metara, na kojem je osam žena tkalo tri meseca!
[objavljeno: 20/12/2008]
