Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 15.Jun.2021, 14:56

Biblioteka SANU proslavila 180. rođendan

U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti danas je svečano obeležen Dan Biblioteke SANU, odnosno 180 godina njenog postojanja i 30 godina rada njene Tribine, u prisustvu potpredsednika SANU Ljubomira Maksimovića, ministarke kulture Srbije Maje Gojković, brojnih akademika i gostiju.

"U istoj godini možemo sa ponosom da slavimo 180 godina SANU i njene centralne biblioteke. Nema mnogo malih zemalja, poput naše, koje se mogu podičiti takvom tradicijom. I to u zemlji seljaka na brdovitom >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Balkanu, u kojoj su, u ono vreme, retki učeni ljudi mahom dolazili sa strane", istakao je Maksimović, u pozdravnom govoru prisutnima u Svečanoj sali SANU.

Obraćajući se umesto odsutnog predsednika SANU Vladimira Kostića, Maksimović je podsetio da iduće godine treba da počne rekonstrukcija Palate SANU, kao "novi veliki i izazovni iskorak koji bi mogao da unapredi organizovanje i angažovanje Akademije, ali i same biblioteke".

Čestitajući rođendan Biblioteci SANU, Gojković je ocenila da je ona "čuvar DNK SANU", a da podatak o 180 godina njenog postojanja "budi dozu strahopoštovanja, koju pojačava činjenica da nema mnogo institucija koje mogu da se podiče tolikim trajanjem".

"Pisana reč je odigrala jednu od ključnih uloga u našem opstanku. Upravo ovde čuvaju se neki od najvrednijih rukopisa na ovim prostorima. Među njima se nalazi i lična biblioteka reformatora srpskog jezika Vuka Karadžića. Sva ta dela su svedočanstva o vremenima u kojima su nastajala", rekla je Gojković.

Prema njenim rečima, od velike važnosti je da SANU i njena biblioteka, koje spadaju u najvažnije institucije srpskog naroda, "ne budu samo samo čuvari i negovatelji slavne prošlosti, već da sve ono što je ostalo kao neprolazni trag naše nauke i kulture prenose savremenim generacijama".

Biblioteka SANU je osnovana uporedo sa Akademijom, tada pod imenom Društvo srpske slovesnosti, 1841. godine, a počela je sa radom 14. juna 1842. dobivši prvih 14 knjiga od Dimitrija Tirola. Upravnik Biblioteke SANU Miro Vukasanović istakao je da se do danas taj broj "uzvisio na milion i pola drugog miliona, kao dovoljan dokaz o jednom civilizacijskom rastu s kojim je rasla i vodeća nacionalna kuća srpske nauke i umetnosti".

Povodom jubileja Biblioteke, Akademija je objavila delo "Biblioteka SANU: 1841-2021" njenih bibliotekarki Sanje Stepanović Todorović i Marine Ninić, za koju je Vuksanović rekao da se radi o "lepoj knjizi, brižljivo urađenoj i celovitoj, s pouzdanim i proverenim činjenicama".

Govoreći i u ime Nenić, Stepanović Todorović je istakla da im nije bio cilj da u svom delu iznesu sve istorijske činjenice od onih najsitnijih detalja, već da na osnovu najpouzdanijih izvora dođu do izoštrene i celovite slike o istoriji, fondu i delatnostima Biblioteke, odnosno do preseka njenih 180 godina rada.

"Za nas dve je rad na knjizi bio jedno lepo putovanje kroz istoriju Biblioteke, ispunjeno brojnim pojedinačnim otkrićima: kada su kupljene prve knjige, ko su bili prvi darodavci, kada i sa kim su uspostavljene prve razmene, kako je nastala Fonoteka, šta je najvrednije recimo u posebnoj biblioteci Milorada Jovanovića Batuta", rekla je Stepanović Todorović.

Na skupu je pročitan prikaz odsutnog akademika Vasilija Krestića, koji je ocenio da je rad Stepanović Todorović i Nenić "bogato dokumentovan i sadržajno sveobuhvatan tekst koji prevazilazi sve što je dosad napisano o Biblioteci, a prigodnih tekstova o toj ustanovi, manjeg obima i skromnijih pretenzija od rukopisa nije malo".

SANU je objavila i knjigu "Tribina Biblioteke SANU: 1991-2021", koju su priredili Danka Kuželj i Dragoslav Boro, odnosno štampani hronološki pregled svih 423 tribina održanih u poslednjih 30 godina o 649 naslova iz velike izdavačke produkcije knjiga i naučnih zbornika.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...