Izvor: SEEcult.org, 19.Jun.2015, 16:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beznacionalnost
Međunarodni projekat “Beznacionalnost/NationLESS”, koji realizuju partneri iz Skoplja, Soluna i Beograda, a poziva na preispitivanje koncepta građanske nacije-države, biće predstavljen 20. juna celodnevnim programom u prostoru Muzeja istorije Jugoslavije (MIJ), u organizaciji Edicije Jugoslavija.
Celodnevni program, u kojem učestvuju umetnici i teoretičari koji preispituju pojam identitarnog označitelja nacija, sastoji se od izložbe radova, projekcija filmskih fragmenata, polifonog >> Pročitaj celu vest na sajtu SEEcult.org << čitanja tematske poezije, kao i intervencija učesnika iz Skoplja, Soluna, Beograda i regiona.
Program počinje u 11 sati performansom Angeliki Avgitido kod spomenika Vojina Bakića "Poziv na Ustanak" (okupljanje ispred MIJ), a biće nastavljen vođenjem kroz izložbu MIJ i živim ispisivanjem radova, poetskim blokom u Titovom vrtu (gosti kantautori), prezentacijama ispisanih radova i razgovorima (galerija), intro prezentacijama (kino sala)…
Termin od 17 časova rezervisan je za intervencije kolektiva/samizdata Edicija Jugoslavija "Jugoslovenski revolucionarni subjektivitet: Narod ≠ Država" teoretičara Slobodana Karamanića (Zrenjanin, Beograd, Ljubljana, Minhen), kao i uvodom u predavanje koje će u celosti biti održano u Skoplju, na temu “Jugoslovenski nadrealizam/ jugoslovenski nadnacionalizam: koren vida Narodno oslobodilačke borbe” dramaturga Ivane Momčilović (Brisel, Beograd).
Uzimajući u obzir iskonsko nasilje koje leži u srcu svake politike identiteta, koje - da bi "uključilo" nekoga, uvek isključuje nekog drugog, beogradska varijacija skupa “Beznacionalnost”, poziva na konceptualizaciju horizonta koji bi mogao biti mišljen kao prekoračenje mono-identitarnong koncepta građanske Nacije-Države, pružajući prelamajuću perspektivu "ulice i dvorišne strane" savremenih identiteta.
Pokušavajući da misli mogućnost emancipacije preko i izvan okvira talasa nacionalnih buđenja buržoa države (19. vek), projekat postavlja pitanje relevantnosti idenititarne praznine.
Može li koncept praznine, koja u astrofizici predstavlja materiju par excellence, da postane polazna tačka nove materijalističke fikcije emancipacijskog nad-identiteta, konceptualne špage koja bi premošćivala, nesigurnom ravnotežom, raskorak izazvan ritmizovanim grčenjima korelatnog pripadanja: nacionalnog i nacionaliističkog, identitarnog i atavističkog; ograničavajućeg i uvek segregacionistički razgraničavajučeg? O kakvom novom koraku bi bilo reči? Reč, slika, pokret su dati pesnicima, teoretičarima, vizuelnim umetnicima regiona.
Edicija Jugoslavija, kao organizator beogradskog skupa u okviru projekta “Beznacionalnost”, zadržava se na primeru jugoslovenskog nadilaženja evropskih "modernističkih" stremljenja u momentu stvaranja širokog identiteta Jugoslavije 1941. godine u NOB-u i na primeru poetike i politike jugoslovenskih nadrealista, pozivajući učesnike i partnere da predstave svoje lokalne predmete istraživanja.
U programu učestvuju: profesor socijalne antropologije Fotini Tsibiridou sa katedre za Balkan, slavistiku i orijentalistiku na Univerzitetu Makedonija u Solunu, profesor asistent Iordanis Stylidis na Univerzitetu Tesalija, odsek arhitektura, profesor asistent Angeliki Avgitidou sa Fakulteta primenjenih umetnosti u Florini, filozof Mariglen Demiri iz Skoplja, umetnici Velimir Žernovski i Đorđe Jovanović iz Skoplja, Kurs udruženje iz Beograda, umetnički duo Doplgenger (Isidora Ilić i Boško Prostran) iz Beograda, umetnica Darinka Pop-Mitić iz Beograda, teoretičar Svebor Midžić iz Beograda, grupa Škart iz Beograda, teoretičar Slobodan Karamanić iz Minhena, dramaturg Ivana Momčilović (Beograd- Brisel)…
Projekat “Beznacionalnost” realizuju Institut društvenih nauka u Skoplju, Univezitet Makedonija - bivša Škola teorije i industrijskih studija u Solunu i Edicija Jugoslavija (Beograd), koji podsećaju i na reči Karla Marksa i Fridriha Engelsa iz “Manifesta Komunističke partije”: “Radnici nemaju otadžbine. Njima se ne može uzeti ono što nemaju”.
Projekat je podržao Balkanski fond za umetnost i kulturu (BAC).
(SEEcult.org)
