Izvor: Blic, 05.Jun.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beži baro od mene…
Beži baro od mene…
U lepom Wiesbadenu, najlepše je kad pada kiša. Svejedno jesi li si pešak ili vozač. Toliko radosti, kao u vreme pljuska (bilo da djirate, ili upravljate svojom mašinom), teško da možete doživeti igde! Picnete se i krenete u šetnju, pa u pozorište. Ponesete i kišobran. I u neko doba počne da kaplje. Malo, pa malo više i onda – pljusak. Gacate levo-desno, preskačete barice, podešavajući kišobran kontra vetra, da vam kiša ne skvasi toaletu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << I sve bi bilo dosadno, da ulicom ne naidje auto, brzinom tajfuna. I - pravo u baru pokraj trotoara - da vam razbije monotoniju. A, kako bi najbolje, već prljavom vodom, kojom vas zapljusne, koliko je u njegovoj moći. Zastanete, razrogačite oči, zinete od čuda…jer, sve ste mogli da očekujete, sem da ćete, umesto na predstavu (kud ste krenuli), završiti natrag, u svojoj veš mašini. U ovoj sveopštoj dosadi, Wiesbadjani su jedini ljudi na svetu, koji imaju privilegiju, da im živote i zabavu kroje svi, sem njih samih. A, ima li išta lepše, nego kad svoju sudbinu prepustiš drugima!? Ono što ne može da ti napravi ni elementarna nepogoda, može slučajni prolaznik, koji te nikad nije video, kamoli da si ga nečim zadužio. Ali, usrećio si i ti njega. Jer, isto koliko je tebi lepo (što si svoje šemirano veče pretvorio u nešto drugo), pomogao si i ti njemu-vozaču, da se nenadano obraduje. Zasmejao se kao nikad do tada - videvši kako tvoja svečana toaleta i šminka, nestaju u uličnom blatu, kojim te je častio on - lično.
