Izvor: Politika, 07.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez publike ste uzaludan pisac
Dramska spisateljica Tena Štivičić, jedna od najzanimljivijih dramatičarki mlađe generacije u Hrvatskoj i regionu, bila je gost ovogodišnjeg 52. Sterijinog pozorja u Novom Sadu. Njena predstava "Fragile!" u režiji Matjaža Pograjca i produkciji Slovenskog mladinskog gledališča iz Ljubljane izvedena je u okviru programa "Krugovi" i dobila pozitivne ocene i kritike i publike. Ovo je drugo gostovanje Tene Štivičić na prestižnom novosadskom pozorišnom skupu na kojem je, pre dve godine, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u istom festivalskom programu izvedena predstava "Dvije" u produkciji beogradskog Ateljea 212.
Darovitu dramatičarku sa nestrpljenjem su iščekivali reditelj i glumci SMG-a već prve večeri 52. Sterijinog pozorja; stigla je iz Londona uoči samog otvaranja. Tenu Štivičić zatekli smo sledećeg dana u bašti restorana "Sokače" gde je uživala u nacionalnim kulinarskim đakonijama u društvu sa Matjažom Pograjcem.
Tena Štivičić još nije napunila tridesetu godinu života. Napisala je devet drama koje su izvedene kako u Hrvatskoj, tako i u nekoliko evropskih zemalja. Trenutno živi u Londonu, a tamošnje pozorište Royal Court, posvećeno novoj drami, obeležavajući pola veka postojanja uvrstilo je Tenu Štivičić u 50 mladih autora koji obećavaju.
Šta za Vas znači novo gostovanje na Sterijinom pozorju?
Ne idem na sva gostovanja, pogotovo sada kada živim u Londonu, ali je divno što se poklopilo da sam već drugi put u Novom Sadu i to ovoga puta sa ostvarenjem "Fragile!" koje posebno volim. Ono, i predstava "Dvije" su dve moje najdraže produkcije. Lepo je doći na ovaj festival sa predstavom koja već ima bogat život, a "Fragile!" nailazi na dobre reakcije i ima svoj pun i zanimljiv put.
U London ste otišli na poslediplomske studije i tu i ostali da živite. Zašto?
Zato što sam želela da probam kako izgleda živeti negde drugde, doškolovati se. Morala sam da živim u onom jezičkom području gde mogu pisati na tom jeziku, a engleski je jedini jezik na kojem mogu da stvaram, pored hrvatskog. Između Engleske i Amerike logičan izbor je bio London jer više pripada evropskoj pozorišnoj premisi koja je meni bliska.
Vaše drame izvode se u mnogim domaćim i inostranim pozorištima. Da li sebe smatrate uspešnim dramskim piscem?
Uspešnost navodi na pogrešni trag. Živim u kapitalističkom okruženju u kojem je biti pisac i umetnik, osim za pet odsto onih izrazito uspešnih ljudi, užasno velika borba. To je život pun neizvesnosti, pun pitanja egzistencijalnog opstanka. U svakom slučaju, ako ste pisac, mislim da je ključno da ste izvođen autor. Naravno da uvek možete pisati za sebe, ali ako nemate odnos sa publikom, ako nemate povratnu informaciju sveta oko sebe, onda ste uzaludan pisac i to je frustrirajuća pozicija.
Vaše najnovije ostvarenje "Fragile!" priča o ljudima koji su se našli u Londonu, i slika našu najbližu prošlost. Šta Vas je podstaklo da napišete ovu dramu?
Predstava "Fragile!" se bavi Londonom kao mestom u koje dolaze stranci iz celog sveta i koji je zapravo grad stranaca. Emigranti su u stvari jedina prava demokratska sila Londona, međutim, oni se nisu kao takvi nametnuli. Oni još uvek žive kao stranci u tom gradu, a život emigranta je prilično naporan i težak. Drama se bavi u stvari prirodom jednog tako velikog grada koji vabi nepreglednim mogućnostima, ali u kojem je puno lakše utopiti se i izgubiti nego te mogućnosti ostvariti. Nije tu reč samo o emigrantima iz Jugoslavije, ima tu i Norvežana, Rusa, ali je u ovoj produkciji taj postjugoslovenski aspekt naglašen jer je drama prosto pravljena iz nekog našeg mentaliteta i naše perspektive.
Znači, živite i radite u Londonu a pišete komade u kojima analizirate naš mentalitet?
Ne znam koliko to radim svesno, ali on je nešto od čega sigurno ne mogu pobeći. Bilo čime da se bavim, naš mentalitet će sigurno biti prisutan. Mislim da sam se u prvim dramama bavila gradskim mentalitetom, nacionalna ili geografska pripadnost nije me interesovala dok sam živela u Hrvatskoj. Smatrala sam da je individualno Ja bitno. I dalje je to moja glavna misao vodilja, ali živeći u inostranstvu shvatam da nas određuje i mentalitet sredine iz koje potičemo. Zbog toga je, u stvari, taj multikulturalizam koji me fascinira i u svakodnevnom životu toliko problematičan i kompleksan.
Napisali ste i novi komad, "Krijesnice". Šta je ovoga puta bilo u središtu Vašeg interesovanja?
Da, napisala sam dramu čija je radnja smeštena na aerodrome. Aerodromi su mi jako zanimljiva mesta, ona su izvesni džepovi u realnom vremenu. Kada čekate na aerodromima, izgleda kao da živite neki život izdvojen iz realnosti. I uvek je to povezano sa nekim osećajem izgubljenosti u vremenu i prostoru, sa umorom, nekim neobičnim stanjima pomaknutih i povišenih emocija pa mi se tako taj prostor pojavio kao intrigantna platforma za dramu.
Koji su Vaši dalji planovi?
Na Bijenalu u Veneciji biće izvedena predstava "Hotel Goldoni". Eduardo Erba, Rui Zink i ja napisali smo savremene adaptacije Goldonija, povodom 300. godišnjice njegova rođenja. Radim i na scenariju za film po drami "Fragile!", a ovog leta ću se baviti dramaturgijom komada koji za "Teatar Ulysses" piše moj otac.
[objavljeno: ]
