Izvor: Blic, 16.Maj.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez panike
Bez panike
Izuzimajući politički tok šou, najjezivija situacija na domaćoj televiziji vlada na terenu igranih serija. Takve – sa retkim, veoma retkim izuzecima - abnormalne gluposti, bestidne parade antitalenta i bolesne ambicije, bahata skribomanska iživljavanja, rediteljske polivačine i levom (kuvanom) nogom odigrani likovi ne mogu se videti ni u jednom drugom delu programa. Čak i kad se pomeraju, stvari se pomeraju brzinom mamurne gliste – simbol iz životinjskog sveta >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nije odabran nasumice, da bi se naglasilo da uz sporost ide i razvlačenje i sluzav trag. Odabranom društvu izuzetaka, međutim, poslednjih nekoliko nedelja priključuje se serija 'Ljubav, navika, panika' (TV Pink) scenariste Nebojše Romčevića i reditelja Slobodana Šuljagića. Romčeviću – čiji komad 'Karolina Nojber' spada u vrhunce savremene srpske dramske književnosti – ovo je najubedljiviji dosadašnji pokušaj stvaranja 'pomerenog' sitkoma. Likovi, od kojih, što je neobično važno, nijedan nije antipatičan, podjednako dobro funkcionišu – kad funkcionišu - i kao stvarne osobe i kao papirni modeli, a krajnje tačke raspona glumačkog doprinosa podudaraju se se rasponom generacija. Na jednoj strani je blistavi glumački talenat Nikole Simića, koji u svemu što radi, ma šta to bilo, na misteriozan način uspeva da bude izuzetan, a na drugoj (a zapravo istoj) tinejdžerska nesputanost i razoružavajuća prirodnost Mirke Vasiljević. Slobodan Šuljagić je reditelj kome iskustvo nikada nije služilo kao izgovor za mrzovoljnu rutinu, koji razume osobenosti televizijske režije i kome je očigledno stalo – posebno sada, kad je značajan deo konkretne moći u njegovim rukama, iz čega se neminovno rađa dodatna odgovornost - da se ritam ubrza i stvari efikasnije pomere napred. Upravo to postiže 'Ljubav, navika, panika'.
Knjižara na biciklima
Protekle srede u (l5. maja) u Vršcu otvorena je, u svetskim okvirima, jedinstvena knjižara KOV na biciklima. Tačno u l7 sati, na uglu ulica Sterije i Vuka Karadžića, biciklisti-prodavci, sa rancima prepunim knjigama, nudili su prolaznicima jedanaesti tom Dela Jovana Sterije Popovića, pod naslovom 'Prevare', sa trima jednočinkama velikog komediografa. Ovim simboličnim gestom KOV (Komuna opštine Vršac), inače jesenas proglašena najboljim izdavačem u SCG, dala je na znanje da se ne predaje, uprkos tome što je ova izdavačka kuća koju je pre tridesetak godina pokrenuo veliki pesnik Vasko Popa, izbačena iz Sterijinog zdanja, uprkos protestima velikog dela naše kulturne javnosti, peticijama i posetama Ministarstvu srpske kulture, gdesu pala velika obećanja.
Nekako istovremeno, u Beogradu je zatvorena najveća, antikvarnica knjiga koja je na Platou ispred Filozofskog fakulteta, poslednjih desetak godina, obavljala one zadatke koje su nekada imale danas ugušene beogradske antikvarnice. Odlukom dekanata Filozofskog fakulteta prodavci stare i antikvarne knjige su doslovno najureni. Kako je novinarima kazala dekan, gospođa Marica Šuput, razlog ovom progonu je to što 'zgrada Filozofskog tone'. Čista besmislica. Već upotrebljena one mitske l968. kad je pobunjenim studentima naloženo da prekinu sa protestima pošto zgrada 'tone'. Tad se to odnosilo na Kapetan Mišino zdanje, ali, kao što vidimo, pseudokomunistička retorika opstaje i u trećem milenijumu pod istom kapom. Danima su pisci, akademici, profesori, studenti i svi poštovaoci dobre i retke knjige potpisivali protestnu peticiju, ali sam pre tri dana, prošavši pored 'mesta zločina', video pravo stanje stvari. Tu gde su bili sanduci i paketi knjiga već su poređane stolice obližnje kafane. Tone Filozofski, ali na transparentan, tranzicijski način.
