Izvor: Blic, 16.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez izlaza
Bez izlaza
Šta je, zapravo, priča sa Exitom?
Uobičajena domaća: delo koje je strelometno prevazišlo svoju sredinu i svoje stvaraoce, i našlo se, razume se, na vetrometini sudara divljeg kapitala i još gore politike.
Kao i uvek kada nešto mora iz alternative preći u glavni tok, lomovi su neizbežni. Plemenitost početne ideje, čisti altruizam i socijalna samosvest, na jednoj strani – i visokokomercijalni potencijal i uobičajeni tokovi kaptala, tržišta, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ponude-potražnje, na drugoj, sve se to može pomiriti, uravnotežiti i privesti redovnoj kulturno-komercijalnoj eksploataciji.
To jest: može tamo gde može.
Nisam siguran da je tako i kod nas. Ovde se uvek pravi oštra, nepomirljiva razlika između ideje i kapitala. Zato su naše reklame, na primer, a sa retkim, preterano retkim, izuzecima, uvek sračunate na odsustvo potrebe da se razmišlja o viđenom, pa ih se, stoga, pravi u visokoj produkciji, ali sa niskim - ili nikakvim – kreativnim nabojem. Jer, logika je ovdašnje faze kapitalizma, proizvod treba brzo prodati, a to znači – što više, što agresivnije i što očiglednije ga oglašavati. Tu, onda, nema mesta za gledaočevo razmišljanje.
Na isti način, ideja Exita ugrožava divlji kapital. S jedne strane, tu se vidi novac, ali se, s druge, ne misli o tome kako jednu ideju valja i dalje razrađivati. Politika je tu, valja reći, u službi demonstracije moći i kao ispomoć kapitalu. Uostalom, to i jeste politika kod nas.
Bitka za Exit, tako, postaje, bitka kojoj se ishod zna, ali se ne zna način dolaska do tog neumitnog kraja. Za nekoliko godina, stvar će biti neuporedivo jasnija i jednostavnija.
Jedino je pitanje – ko će i koliko zaraditi.
Afričko prokletstvo
'Krvavi dijamant' reditelja Eda Zvika
Od vremena kad je klasični Holivud otkrio avanturistički žanr sa pohlepnim lovcima na slonovaču, kaučuk i dijamantske rudnike, izmenile su se samo okolnosti post-kolonijalnog pakla, sa neskrivenim pljačkaškim strategijama multinacionalnih kompanija. 'Krvavi dijamant' (god. proizvodnje 2006. trajanje: 143 min.) reditelja Eda Zvika ('Poslednji samuraj') uvodi nas u plemensko-građanski rat u Sijera Leoneu 1999. godine, sa naizmeničnim pokoljima provladinih i pobunjeničkih (revolucionarnih) trupa, sve u borbi za kontrolu prometa dijamanata, najpogodnijeg platežnog sredstva za masovni uvoz oružja.
Iskusni i vešti plaćenik i valjator oružja za dijamante Deni Arčer (Leonardo Di Kaprio) slučajno doznaje da je njegov sabrat u zatvoru, tamnoputi Solomon (Đimon Hunsu) uspeo da u divljini sakrije džinovski dijamant, ali pošto je Solomonu porodica zarobljena Deni sklapa ugovor sa njim da dijamant preprodaju kako bi Solomon ponovo došao do porodice. Kreću njih dvojica od Liberije do Sijera Leonea, prolaze kroz krvave sukobe i iskušenja i uzgred naleću na lepu novinarku Mendi (Dženifer Koneli) koja želi da raskrinka prljavu igru zapadnih sila. To je okosnica ovog političkog trilera sa ukusom melodrame, po uzoru na 'Rudnike cara Solomona' i 'Kazablanku'.
Uz pomoć sjajnog direktora fotografije Edoarda Sere i pisca scenarija Čarlsa Livita, Zvik stvara dokumentarističke prizore od kojih nam se ledi dah. Pratimo junake koji se kreću između preuzetih stereotipa holivudskih žanrova i novih istorijskih izazova. Kritička oštrica trilera je dobro postavljena, bez iluzija da jedan visokobudžetski film može nešto bitno da promeni. Sveukupno, domet bi ipak bio tek nešto iznad osrednjeg, da se u glavnim ulogama nisu pojavili Đimon Hunsu, već zapažen u nizu izuzetnih ostvarenja, i Leonardo Di Kaprio koji je konačno dosegao harizmatsku slojevitost jednog Bogarta ili Kegnija. Proverite da li sam u pravu.
|
