Izvor: Politika, 30.Sep.2009, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez diktata, molim
Svaki čovek sam bira, a ja biram da živim kako hoću, kaže Josipa Lisac koja će 28. oktobra nastupiti u Beogradu
Za Josipu Lisac nema života bez pesme, sanjarenja, ljubavi, entuzijazma, hrabrosti, istine... Od kada je prvi put zapevala na festivalu u Opatiji daleke 1968. godine, njena karijera prepuna je nezaboravnih pesama. Decenijama unazad nikome nije pošlo za rukom da zaseni jedinstvenu pojavu hrvatske pevačice. Svojim specifičnim vokalom i unikatnim vizuelnim identitetom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << postavljala je standarde i oduvek bila vizionar.
U prilog tome govori i naslov njenog novog albuma „Živim po svome” koji je objavila pre nekoliko meseci posle osmogodišnje diskografske pauze. Nekada je pevala: „Pokaži mi gde Dunav ljubi nebo” a, nedaleko od mesta gde se „spajaju” Dunav i Sava, sreli smo se pre nekoliko dana sa Josipom Lisac koja nas je, objašnjavajući naslov albuma, upitala: „Zar ne živi svako život po svome?”
– Svi smo mi različiti i svako živi kako zna i može. Bitna je umešnost da se ne povinuješ diktatima. Svaki čovek sam bira, a ja biram da živim kako hoću. Ja sam uvek za eksperimente, novitete, rizike. U stvari, celi moj život je rizik.
Album je, kako ističe, vedar, pun ritma, ali i drame. Iako slavi četiri decenije karijere, Josipa Lisac kao „stari vuk” uvek daje šansu mladima. Tako je bilo i ovoga puta kada je produkciju albuma poverila jednom od najtalentovanijih hrvatskih džez muzičara i autora Elvisu Staniću.
– Mene raduje da radim sa mladim, darovitim ljudima. Nisam ja sebična pa dajem šansu mladima da bih se ja podmladila. Nisu bitne brojke, već koliko si mlad duhom, u glavi.
Josipa svoje koncerte posmatra kao susrete koji mogu doneti neka nova prijateljstva. Još traži nove prijatelje u Beogradu. Već prvu priliku za to imaće 28. oktobra u „Sava centru ” i, dan kasnije, u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu.
– Ono što jesam i što imam, to ću dati publici. Ja sam otvorena knjiga, znaju me svi, nema sad tu neke posebne atraktivnosti. Kada mi neko kaže: „Šta je meni značio album ’Dnevnik jedne ljubavi’!”, to je trenutak zbog koga vredi raditi. To je svetlost koja znači spas.
Iako nikada nije imala strategiju ili plan da šokira i bude drugačija, priznaje nam da joj šabloni nikada nisu prijali. Isto je i danas.
– Svesna sam svog okruženja i stvarnosti. Danas mi se na muzičkoj sceni malo toga sviđa, jer se ističe sve ono što ne valja. Na pijedestalu su oni koji ne treba da budu, vlada pošast. To nije moj svet, jer svoj imam, i u njemu sam još ona devojčica koja zaneseno živi. Teško je zadržati svoje mesto, ali uspevam.
Život i karijera Josipe Lisac neodvojivo su vezani za ime Karla Metikoša, njenog muzičkog i životnog saputnika koji je preminuo 1991. godine. Od legendarnog albuma „Dnevnik jedne ljubavi” iz 1973. njih dvoje su potpisali još 13 muzičkih ostvarenja. Od Karlove smrti svake godine je u decembru pravila koncerte u njegovu čast. No, ovoga puta je napravila presedan, pa je 14. februara, na Dan zaljubljenih i svoj rođendan, održala, kako sama kaže, predivan koncert u slavu Karla Metikoša.
– Da nije bilo Karla i te snažne ljubavi, danas ne bi bilo ni mene. On je mene lansirao i ostavio mi takvu muzičku baštinu da ja danas mogu da razgovaram sa vama, stvaram nove albume, imam koncerte"
Krajem sedamdesetih boravila je tri godine u Americi, gde je snimila album „Made in USA” i sarađivala sa Ajrom Njubornom, Paulinom da Kostom, Džoelom Peskinom, Terijem Klarkom" Uprkos saradnji sa takvim muzičarima i mogućnosti da ostvari „američki san”, vratila se kući.
– Ponekad se pitam zašto nisam ostala. Ali, trebalo je biti stalno tamo, u srži događanja, ispočetka graditi karijeru, život i zaboraviti na sve što imaš kod kuće. Često mi kažu: „Kako bi izgledalo da tebe nema ovde”. Bila sam tamo, napravila odličan album, a vratila sam se jer sam ovde bila potrebnija. Kažu mi da sam, na neki način, napravila revoluciju na muzičkoj sceni tadašnje Jugoslavije. Uostalom, moraš imati nekog ko se 40 godina bori protiv vetrenjača. Govorili su da sam avangardna, ekstravagantna, ali ja to ne vidim tako. Normalna sam i celog života istrajavam na svom putu. Možda on jeste težak, ali je moj.
Iako bi mnogi teško mogli da zamisle Josipu Lisac na golf terenima, ona opet ima iznenađenje. Već pet godina strastveno igra golf.
– U tom sportu nema agresivnosti, brzine" Golf je kao meditacija ili joga, a ja sam taj tip. Sviđa mi se što tu stalno učiš, a može da mi se desi da sutra pobedim nekog ko se 20 godina bavi golfom. To je sport koji je pravi rendgen za čoveka. Ne volim da igram sa slabijima od sebe. Ovo što kažem ne odnosi se samo na golf, već i na život. Uvek treba igrati sa jačima, jer ćeš i ti tada biti bolji.
Jelena Koprivica
[objavljeno: 01/10/2009]
