Izvor: Politika, 12.Jul.2014, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez čoveka nema fotografije
Obeležje novog doba je površnost. Nije važno znanje već reklama. A to nije suština fotografije, kaže Tomislav Peternek pred otvaranje pedesete samostalne izložbe u Grafičkom kolektivu
Postavka „Oda životu”, koja se otvara u ponedeljak 14. jula, u 19 sati, u Galeriji „Grafički kolektiv”, pedeseta je samostalna izložba Tomislava Peterneka (1933), velikana naše fotografije. Ovog puta izložiće eksperimente na temu ženskog akta, samo jedan segment iz bogatog umetničkog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iskustva, koje se kreće od fotoreporterskog rada, preko primenjene, reklamne pa do podvodne fotografije.
„Kada bi trebalo naći sažetu definiciju, možda čak reč za ukupni opus gospodina Tomislava neizbežno se nameće jedna od najlepših, najsveobuhvatnijih, često izgovarana, nešto ređe primenjivana, reč nad rečima – ljubav”, kaže Dušan Milovanović, autor teksta u katalogu koji prati izložbu. Ne slučajno, na svih 18 fotografija velikog formata nalazi se autorova supruga, većina su crno-bele, nekoliko je u boji. Neke od njih rađene su u duploj ekspoziciji, ali ne klasično, tehnikom koja se koristila kod analognih fotografija, već u kombinaciji analognog snimka i kompjuterske dorade, objašnjava Peternek tokom razgovora za „Politiku”, vođenog u njegovom studiju na poslednjem spratu jedne novobeogradske višespratnice punom antikvarne foto-opreme.
– Zna se da sam pobornik analogne fotografije, pa se digitalna manipulacija od mene ne očekuje. Međutim, analognu fotografiju možemo da volimo, postoje ljudi koji i danas od nje zarađuju, ali digitalna je progres i to ne može da se zaobiđe. Brže je, lakše, danas svi fotografišu i telefonom. To će jednog dana postati praksa. Mada će uvek ideja i umetnička postavka ostati srž, ono što je najvažnije – kaže naš sagovornik, poznat po tome što je tokom svoje duge karijere redovno pomerao ustaljene šablone, uredničke navike, stereotipe i konvencije.
Od crno-belih radova pomoću svetla pravio je kolorne.
Izgradio je brod kako bi snimio Dunav i Savu na nivou vode, a još dok je radio kao urednik fotografije u nedeljniku NIN (1970–1993), neke od 700 naslovnih strana ručno je montirao praveći od šest fotografija jednu. U tom poslu su mu, seća se, pomagale kolege „majstori na prelomu lista”.
– Kada sam 12 naslovnih strana izložio u Parizu, Sebastijan Salgado, moj poznati kolega, misleći da je reč o digitalnoj fotografiji, rekao mi je: „Tomo, šta će ti to, sad svi rade digitalno.” Ja sam mu na to odgovorio da pogleda godinu kad je to rađeno. Tada kompjutera nije ni bilo.
U našoj novinskoj fotografiji Peternek se pojavljuje sredinom prošlog veka kao predstavnik modernističke struje. Radeći dugo godina za mnoge domaće i strane medije i agencije, zabeležio je sve značajne događaje i njihove aktere na ovim prostorima u poslednjih pet decenija. Jednim principom uvek se rukovodio – na njegovoj fotografiji mora da se nađe čovek, makar bio sitan kao mrav!
– Bez čoveka nema fotografije. To je kredo novinarskog žanra koji sam uvek poštovao i po tome sam poznat. Uz to, želeo sam nešto kvalitetno da ostavim iza sebe. Jer, ako živite, a ništa niste uradili, onda bolje da niste ni živeli. Želeo sam da sve što znam prenesem i drugima, predavao sam, držao i radionice, ali sam se pre oko tri godine razočarao u ono što sam doživeo. Naime, ljudi iz poslednje generacije koju sam podučavao nisu uopšte bili istinski zagrejani za fotografiju, već im je bilo primamljivo samo moje ime. To je, nažalost, obeležje novog doba – površnost. Nije važno znanje, već reklama. A to nije suština fotografije – poručuje Peternek, inače član SULUJ-a od 1960, ULUPUDSA-a i Udruženja novinara Jugoslavije i Srbije, Majstor fotografije FSJ od 1967. i nosilac međunarodnih zvanja: Artist FIAP (1967) i Ekselencija FIAP (1973).
M. Dimitrijević
objavljeno: 13.07.2014
