Izvor: Politika, 20.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beton i "betoniranje"
Moć umetničkog dela svakako proverava ona metla koja se zove Vreme, i od koje svi mi pisci strepimo, smatra Ljubica Arsić
Drugi broj podliska "Beton" u dnevnom listu "Danas", koji se pojavio početkom ove nedelje, potvrdio je ono što su članovi redakcije mladih kritičara i pisaca (Miloš Živanović, Saša Ilić, Tomislav Marković, Saša Ćirić) najavili prvim brojem, pre mesec dana: da će se "Beton" baviti "preispitivanjem generalnog kulturnog modela, koji su literatura >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i naučni publicistički i javni diskurs izgradili u poslednjih dvadesetak godina".
Tako je u prvom broju objavljena vrlo negativna kritika romana Gorana Petrovića "Opsada crkve Svetog Spasa" u kojoj je ovaj naš poznati pisac smešten u kontekst jačanja nacionalizma u Srbiji krajem 80-ih i početkom 90-ih godina. U novom, drugoj broju "Betona" na prvoj strani data je analiza besede Dobrice Ćosića na nedavno održanoj 18. Kruševačkoj filozofsko-književnoj školi. Autor teksta Branislav Jakovljević smatra da se Ćosić u svojim istupima tokom poslednjih petnaestak godina umesto za Jugoslaviju zalagao "za Srboslaviju" i da je Ćosić filozof države i državni filozof. U rubrici "Cement" "cementirane" su i knjige Milisava Savića i Mira Vuksanovića, a nisu izostali ni satirični tekstovi...
Radikalna kritika
Da li "Beton" najavljuje prelom u srpskoj kulturi i književnosti kakvi se pamte u njihovim istorijama, "smenu generacija" i da li su sazreli društveni, politički i kulturološki uslovi za tu smenu, da li je književna kritika spremna da prihvati taj izazov i kakav je ovaj koncept pitali smo neke od vodećih pisaca i književnih kritičara. Reakcije su bile različite: pojedini nisu ni znali šta je to "Beton", drugi nisu hteli da komentarišu, a neki su se opet potrudili da dođu do oba broja i za "Politiku" daju svoje mišljenje.
Tako Ljubica Arsić, književnica, kaže:
– Osećam se loše kad pisac napadne pisca jer svi znamo kako je teško stvoriti nešto dobro. To bi trebalo da bude zadatak književnih kritičara, naših prirodnih neprijatelja, sa kojima očijukamo preko nišana i koji nas, ako vredimo, svojim udarcima mogu samo da osnaže. U svakoj književnosti (naročito našoj) potrebno je s vremena na vreme udarati u "svete krave", prosto da se vidi koliko nešto stameno stoji – Rusi udaraju sad po Šolohovu, ali "Tihi Don" opstaje. Naša književnost žudi za čovekom od autoriteta, integriteta, i sa delom koje imponuje, kao što je nemački kritičar Ranicki. On čak i kad greši ima stav, estetski, koji polemiše sa delom, a ne sa piscem. Jer to da je neko debeo, crnac ili vinogradar, ništa ne znači kad je delo moćno. A njegovu moć svakako proverava ona metla koja se zove Vreme, i od koje svi mi pisci strepimo.
Pisac i urednik izdavačke kuće "Rende" Vladimir Arsenijević sumnja u neke dramatične prelome i revolucionarne promene u srpskoj književnosti, ali smatra da je svakako uvek dobro kada mladi ljudi uspeju da se dočepaju prostora na kojem mogu da predstave javnosti svoje mišljenje o kulturi ili politici.
– Utoliko "Beton" ima neku ulogu, ali kolika će ona biti to predstoji da se vidi, budući da je reč tek o drugom broju. Vidim da se bave prevrednovanjem i vrlo radikalnom, i po meni, potpuno opravdanom kritikom nekih ljudi koji su već predugo, što na kulturnoj što na političkoj sceni u ovoj zemlji. Ono što je nama definitivno potrebno je jak, nepobitan književni časopis kakav mi još nemamo, pa ako bi "Beton", koji je za sada podlistak na smešno malom broju stranica, mogao da predstavlja nukleus toga, možda to i ne bi bilo loše. Bilo bi dobro da skreće pažnju i na neke nove stvari koje se događaju, ali i da jedan broj tekstova intonira pozitivno, a ne samo kritički, ali shvatam da je to nedostatak prostora.
Vreme za smenu mišljenja
Da bi se odgovorilo na pitanje da li se "Betonom" najavljuje mogući novi prelom u srpskoj književnosti, potrebno je još desetak slojeva, pardon, brojeva "Betona", kaže nam književni kritičar Vasa Pavković.
– Imena nekih saradnika daju povoda slutnji da se nešto dobro može dogoditi. Imena drugih to pobijaju. Prelom u srpskoj književnosti je preko potreban, a da li je moguć, i s ovom ekipom kao celinom, sumnjam. Tu sumnju uvećava tužno besmislen tekst o Goranu Petroviću, a nadu daje tekst o Dobrici Ćosiću ili prikaz "Semolj zemlje", recimo. Književno-istorijski i društveno-politički uslovi su uvek zreli za talentovane i poštene pisce. Za ljude koji shvataju da samo vlastitim tekstovima, pametnim i provokativnim, maštovitim i rizičnim, mogu da pomere nešto.
– Ne znam na koju kritiku mislite, kada pitate da li je književna kritika spremna za novi izazov. Kritika koja smatra da je "Semolj" savremena književnost, ne može više da očekuje ni prihvati ništa! (Naravno u nekoj drugoj književnosti. U srpskoj, bojim se, ona će i dalje da rukuje mešalicama.) Što pre mladi zidari iz "Betona" shvate ko nosi vodu a ko sipa cement, biće, eventualno, bolje. Videćemo kakvom će se urbanizmu prikloniti. Vreme za smenu mišljenja u srpskoj književnosti je davno došlo, a tada i prošlo, – kaže Vasa Pavković.
Pisac Igor Marojević "Beton" shvata više kao korektiv: sastoji se iz negativne kritike i ne nudi pozitivna rešenja koja bi bila još nužnija za "prelom" ili njegovu najavu. Trebalo bi definisati šta je neophodno za novu paradigmu, i u kojim knjigama se to može naći, ali da se ne svodi na puku generacijsku ponudu: talog je ogroman da bi jedna generacija, sama, tu imala šta da traži. Ovde još nema fer-plej debate: potrebnije je instalirati novi diskurs nego iscrpno kritikovati druge, jer oni mogu da mirno uzvrate uvredama i zamagle problem. Sve uzev: "Beton" nalazim potrebnim, uostalom: pojedini pripadnici tog kruga napisali su možda i najtačnije kritike mojih knjiga; godi mi i naziv podlistka kao omaž Bernhardovom romanu koji sam objavio u Aleksandriji Pres, ali ne mislim da njihova inicijativa može ispuniti jake reči "novi prelom" odnosno "najava novog preloma" koje pominjete u pitanju.
– Književno-istorijski uslovi svakako jesu sazreli, za društveno-političke nisam siguran. Naše je društvo još uvek nekritičko, lišeno i približne svesti o svom istinskom značaju i značenju.
Kritika, u ogromnoj većini slučajeva, nije spremna ni da čita nove prevode, kako bi zakačila bar delić duha vremena i tako korigovala, bolje rečeno ustanovila sopstvena merila. Ovo je možda deseti put da javno kažem da saopštenja o odluci za dodelu neke bitne nagrade najbolje pokazuju da se nedostatak konsenzusa u politici ubedljivo preneo na književni život, kaže Marojević, i zaključuje: "Krajnje je vreme da dođe do smene mišljenja u srpskoj književnosti, ali mislim da do toga neće doći revolucijom, nego evolucijom."
(Sutra: Misliti drukčije)
M. VulićevićJ. Nikolić
[objavljeno: 20.07.2006.]
