Izvor: Blic, 18.Maj.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bestbeat
Bestbeat
U svom Srpsko-engleskom frazeološkom rečniku, daleko najboljem u svojoj vrsti na svetu, Živorad Kovačević frazu 'izaći na beleg', pre nego što će je prevesti na odgovarajući engleski izraz, objašnjava da ona znači 'izaći na megdan'. To je ono što mlađa generacija danas kaže 'izaći na crtu'.
Fenomen 'tribjut” benda, čije delovanje je isključivo posvećeno stvaralaštvu nekog drugog, na svetskoj sceni je prisutan dec decenijama – kao jedan >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << od najduhovitijih primera može se pomenuti australijski ABBA klon po imenu Bjorn Again – pa se može reći da, praktično, nema velikog imena koje nije obrađeno na ovakav način. Izvesna, po prirodi stvari još atraktivnija varijacija je egzibiciono recikliranje reperetoara značajnih raspadnutih sastava od strane njihovih bivših članova, kao što su, recimo, Creedence Clearwater Revisited (bez Džona Fogertija), ili The Doors Of the 21st Century (sa Ianom Estberijem umesto Džima Morisona) i drugi.
Smisao tribjut benda je, s jedne strane, odavanje zasluženog poštovanja na (ako je reciklator zaista dobar, a iznenađujuće često jeste) najbolji mogući način – kreativni, a sa druge, što je posebno karakteristično za Srbiju i slične zemlje, ako ih ima, izazivanje autentičnog uzbuđenja kroz efektan surogat, obzirom da pravi bend većina poklonika nikada neće moći da vidi uživo. Posebno u slučaju mrtvih grupa kao što su, recimo, Beatlesi, koji ne prestaju da izazivaju interesovanje iako ih nema već decenijama, a Pol Makartni je (status Ringa Stara je sveden na svesno uživanje u odsustvu neophodnosti rada) jedini aktivni član.
Na ovdađnjoj sceni ozbiljan zadatak osvežavanja uspomene na bogato nasleđe Beatlesa uzeo je ne sebe kvintet The Bestbeat (www.thebestbeat.com), predvođen bivšim pevačem Vampira Aleksandrom Erakovićem. Njihov promo EP sadrži četiri rana hita, kompetentno upakovana kao pozivnica za sve češće nastupe kojoj je prilično teško odoleti.
Srećko i Diogen
Da je tradicije, ove novovremenske, u Lapovu bi pronašli napuštenu bebu u vagonu, na ranžirnoj rampi, u čekaonici ili barem – silosu. Ali u ovom, nekada poznatom železničkom raskršću, i ovim smutnim (u svetu ih zovu postmodernim) vremenima, kada je sve sa svačim izmešano, detešce je nađeno u bačvi! Dete u bačvi?! Zar to ne pripada antičkoj tradiciji mnogo starijoj i ukorenjenijoj u evropsko biće od ove savremene koju je obeležila železnica? Jakako! Zato ga je medicinsko osoblje u kragujevačkoj bolnici krstilo: Srećko! A moglo je i Diogen! To što su se obojica našli u buretu, dovoljna je podudarnost koja ovo dete može učiniti srećnim makar onoliko koliko je to bio stari atinski osobenjak koji je svetiljkom tražio čoveka po Atini.
Za sada, upalio je i Srećko nekakav svoj fenjerčić, manji od fenjera svica, i traži po srpskim Atinama čoveka. Testira nas, naše vrline, plemenitost, veru u bolji svet.Verovatno i kmeči, kao što je njegov stariji cimer umeo da kukuriče, cvrkuće i svakojako skreće pažnju oblapornih Atinjana. Ipak, tvrdi Lartije, oni su ga voleli, kao i ovi naši Srećka, čak su mu, kada mu je jedan obesni mladić razvalio dom od bureta, poklonili novo bure.
Drugom prilikom antički Srećko je video ljude koji prinose žrtvu bogovima kako bi imali poroda i opomenuo ih: 'A za to šta će od tog deteta biti, za to ne prinosite žrtvu?' Da li je našem srećku dovoljno to što su ga nazvali Srećko? Ipak, potrudio se njegov grčki prethodnik da ga posavetuje kako bi sam mogao poraditi na svojoj sreći. Kažu da je zimi grlio statue pod snegom kako bi 'očvrnuo zdravljem i voljom', a leti od tih istih statua tražio milostinju da bi vežbao veštinu podnošenja situacije u kojoj mu se nešto odbija. Umeo je da odbrusi Aleksandru Velikom - 'Skloni se sa Sunca!' - kad ga je ovaj jedared pozvao da zatraži šta god želi.
A Aleksandar? E, taj je umeo da kaže kako bi 'želeo da se rodi kao Diogen, da se nije rodio kao Aleksandar'. I kao što se vidi, ponegde ima Diogena i danas, mada se ime izgubilo, ali su Aleksandri potpuno izumrli, mada se deca i sada često tim imenom krštavaju. A onaj Diogen je podučavao decu u Megari, gradu koji se može porediti sa današnjim Lapovom. Pa je jednom, videvši ovce zaogrnute prekrivačima kako ne bi ostavljale vunu po trnju, a decu kako idu gola, rekao samo: 'U Megari je bolje biti ovan nego sin!'
