Izvor: Arte, 07.Jul.2015, 13:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Besformno
Muzej savremene umetnosti poziva na međunarodnu izložbu Besformno: promenjiva stvarnost u umetnosti novih medija, koja će biti otvorena u petak, 10. jula u 20 časova u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Pariskoj 14.
Izložba, na kojoj će biti predstavljeno 10 umetnika iz Turske i Srbije, nastala je kao rezultat saradnje Muzeja savremene umetnosti i Bilgi Univerziteta iz Istanbula.
Umetnici: Selčuk Artut (Selçuk Artut), BENTO (Elife Oner i Vinsent Rozenberg), Dejan >> Pročitaj celu vest na sajtu Arte << Grba, Stevan Kojić ,Karolina Mudrinski, Jajiz Ozgen (Yağız Özgen), Berkaj Tundžaj (Berkay Tuncay), Bušra Tunć (Buşra Tunç), Ozan Turkan (Ozan Türkkan)
Kustosi: Una Popović (MSU) i Derja Judžel (Derya Yücel, Bilgi Univerzitet Istanbul)
Prateći program:
sreda, 8. jul u 19h, Galerija 12 HUB, Karađorđeva 59 - prezentacija radova istanbulskog umetnika, matematičara i muzičara Selčuka Artuta
subota, 11. jul u 19h, Salon MSU, Pariska 14 - prezentacija kustoskinje Derje Judžel o turskoj novomedijskoj i digitalnoj umetničkoj sceni
Izložba Besformno: promenjiva stvarnost u umetnosti novih medija bavi se definisanjem forme i sadržaja iz perspektive digitalnih tehnologija i novih medija. Novomedijska umetnost podrazumeva umetničke prakse koje su zasnovane na programiranju umetničkog dela, kao što su kompjuterska, digitalna i biotehnološka umetnost. U svojim radovima, umetnici proučavaju promenjive pozicije i nestabilne granice u okviru umetnosti novih medija. Koristeći medij instalacije/objeka, hologramske instalacije, fotografije i video rada, umetnici se bave stvaranjem fleksibilnih oblika, uključivanjem u brz protok podataka, otvorenošću prema instant informacijama, refleksivnom organizacijom i učestvovanjem u hibridnim net sistemima.
Sam naziv izložbe pozajmljen je od pojma „l’informe“ o kojem je pisao francuski teoretičar Žorž Bataj. U kontekstu izložbe, koncept „besformnog“ predstavlja metaforu koja bi mogla da opiše današnji svet i savremenu umetnost. Iako u produkciji umetničkih dela dominiraju digitalne tehnologije, pažnja je usredsređena više na doživljaj/opažanje nego na oblik/predstavljanje jer, kao što je Bataj odavno predočio, umetnost se ispoljava kao refleks za „prevazilaženje granica“. Proučavanje ”realnog” u digitalnom svetu je strategija za preispitivanje granica sažetih u „promenjivoj stvarnosti“ punoj mogućnosti, ali i zamki.
