Izvor: Večernje novosti, 25.Maj.2016, 23:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bergmanova slika sveta

Ivan i Monja Jović pokreću teatar posvećen slavnom švedskom reditelju i dramaturgu. On ne poziva na promenu, već nas ostavlja nemoćnim i zapitanim nad sobom i životom POSLE velikog uspeha filmova "Isceljenje" i "Zaveštanje", Ivan i Monja Jović upustili su se u sasvim nesvakidašnji poduhvat: ovaj rediteljsko-scenaristički dvojac pokreće Bergmanov teatar, u kom će na sceni oživeti bezvremena dela velikog švedskog umetnika. - Za mnoge od nas Bergman je, zbog veličine >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << i raznovrsnosti dela, nešto poput modernog Šekspira. S prijateljima i saradnicima smo maštali o tome kako bi bilo sjajno da on zaživi i na našim scenama - počinju priču Jovići. - To možda zvuči pretenciozno, ali srećna je okolnost to što je Bergman svoj dug život proživeo u zemlji koja vodi računa o kulturi, te je imao mnogo stvaralački plodnih godina, što mu je omogućilo da postane jedan od najznačajnijih filmskih, ali i dramskih stvaralaca 20. veka. Bergmanovo pozorišno iskustvo je prebogato, a budući da je i u svojim filmovima on pre svega dramatičar, Jovići veruju da postoji veliki potencijal za postavljanje njegovih dela na scenu. Kao prvi projekat teatra u nastajanju nametnula se dramatizacija Bergmanove autobiografske fikcije, otkrivaju Monja i Ivan, jer njegovi autobiografski zapisi sadrže nukleuse svih tema i motiva kojima se on u svom ukupnom delu bavio. - Ova dramatizacija zapravo predstavlja logičan početak bavljenja Bergmanom na sceni: kroz nju publika može upoznati mnoge njegove dominantne preokupacije - otkriva ovaj umetnički par. - Verujemo da je iskusni dramaturg Vladimir Kolarić pronašao odlična rešenja pri dramatizaciji "Najboljih namera", u čijem je fokusu drama porodičnih odnosa, te izgovorenih i, češće - neizgovorenih frustracija. Bergman je u jednome sličan Čehovu: i kod njega se često ništa ne događa, a zapravo se sve događa, jer ispod vidljive dramske radnje protiče ponornica neizgovorenih i prećutanih osećanja koja razdiru njegove likove. OTVORENA POZORIŠNA TRUPA BERGMANOV teatar, Jovići će koncipirati kao otvorenu pozorišnu kompaniju, koja ne podrazumeva stalnu trupu. Glumce će okupljati prema potrebama projekata i produkcijskim okolnostima. - Takođe, kao ljudi koji dolaze iz filmskog miljea i imaju veliki broj saradnika iz tog sveta, počeli smo da razmatramo kvalitetnije video-beleženje ovakvih pozorišnih projekata, koji onda i u tom formatu bivaju gledljivi. Problem sa video-beleženjem naših pozorišnih predstava je tvrd arhivski pristup koji u potpunosti uništi magiju živog izvođenja. Mi bismo radili nešto drugačije, više filmski, kako bi taj završni produkt bio, na primer, pogodan za televiziju. Ali o tom potom. Sada pregovaramo s nekoliko pozorišnih scena i cilj nam je da što pre zatvorimo produkcijsku konstrukciju. Zbog toga su, vele Jovići, Bergmanove teme bezvremene i dobro primljene u najrazličitijim kulturnim kontekstima. Dokaz za to je da se danas, više nego ikad, igra na pozornicima od njegove rodne Švedske do Kine. Drama odnosa između dece i roditelja, braće i sestara, partnera - prelazi granice kultura, naročito kad je data sa Bergmanovom lucidnom suptilnošću, uverena je Monja Jović. - U vreme u kom politički angažovano pozorište u neku ruku doživljava svoj procvat, u Bergmanovoj neangažovanosti ipak ima nečeg duboko subverzivnog: on ne poziva na promenu, već daje sliku stvari koja nas ostavlja nemoćnim i zapitanim - objašnjava ova scenaristkinja. - U njegovim često mirnim dijalozima ima nečeg duboko uznemirujućeg, a to je jedna od svrha pozorišta, u koje ne odlazimo samo da bismo se zabavili i bili viđeni, već da bi nas ono što gledamo egzistencijalno uzdrmalo i ostavilo zapitanima nad samima sobom. Bergman poseduje upravo taj kvalitet, i verujemo da će to prepoznati naša pozorišna publika.

Nastavak na Večernje novosti...