Izvor: Blic, 28.Okt.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Beograd”
U rasplinjavanju i učvršćivanju ega, sve je u tome – govorio je Šarl Bodler. Na pitanje autora izložbe Vasilija Sujića šta podrazumevate pod apstrakcijom zastupljeni umetnici odgovaraju: izdvajanje bitnog od nebitnog (Branko Raković); način da praznini dam autonomiju na slici (Dušan Junačkov); oslobođenje od tereta prepoznatljivog (Dušica Pejić); samospoznaju (Jelena Đurić); dati idejama život kroz nove materijale (Miodrag Mlađović); postizanje kompletnog vizuelnog, mentalnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i estetskog doživljaja slike (Mihailo M. Petković); nadmoć duhovnog nad materijalnim (Perica Donkov); slike jake meditativne snage (Savo Peković).
Šta ih objedinjuje u odrednici apstraktna umetnost, bez obzira na to što jedni pripadaju poetskoj apstrakciji, drugi geometrijskoj, treći enformelističkoj (kojom se isti autor bavio još 1993. na izložbi „Novi beogradski enformel” u Galeriji ULUS, posvećenoj svom profesoru Lazaru Trifunoviću, povodom deset godina od njegove smrti), Sujić sugeriše u katalogu: „Živimo u svetu reklamokratije u kome je iskazivanje emocije anatemisano.”
Pratiti svoja duševna stanja – emocije – zahteva napor i vreme. Napor, jer proniknuti u sebe, svoje gestove, u umetnosti, svoje reakcije, u životu, nije lako. Vreme, jer živimo prebrzo da bismo se bavili i sobom, a kamoli drugima. Apstraktni umetnici upravo tome teže. Rade na raspršavanju svoga ega da bi ga potom čistim sredstvima, poput muzičara tonovima, konsolidovali usredsređeni na sopsteni mentalni sklop. Ličnosti se razlikuju, kao i njihova dela, ali je mentalni proces isti. Proces kreće iznutra; postupak je čisto likovni; cilj je ideja umetnosti same; opravdanje - čulnost po sebi; svaki gledalac je oseća na svoj način. Komunikacija je otvorena, jer je tezaurus bića – neiscrpan! Nedostaju nam ovakve problemske izložbe.
