Izvor: Glas javnosti, 14.Jul.2009, 12:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beograd slikan Ornamentom
Posle više samostalnih i grupnih izložbi koje je imala širom sveta, slikarka Maja Janošević-Jiranek izložila je svoje radove u beogradskoj galeriji „Progres“. LJubitelji likovne umetnosti biće u prilici da vide dobar deo stvaralačkog opusa ove umetnice, slike različitih formata i tehnika nastale na osnovu njene inspiracije Venecijom, Pompejom i nadasve Beogradom, sa kojim se, kako kaže, jedino identifikuje uprkos činjenici da je živela na tri kontinenta i da već dve decenije živi >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << i stvara u Minhenu. Inače, Maja Janošević-Jiranek je odlučila da izložba „Myart“ bude i prodajna, te da će sav prihod od prodatih slika darovati deci bez roditeljskog staranja u Zvečanskoj ulici u Beogradu.
Vaše slike su raznorodne, primetno je na prvi pogled prisustvo obilja različitih tehnika, formata od minijatura do slika ogromnih formata?
- Volim da kombinujem, da koristim različite tehnike, ali nadasve akril, i to u velikim formatima, a koristim i kredu, kao i neke vrstu oslikavanja sprejom. Kad radim jednu sliku, umem da dodajem sve ono što mislim da fali kredom, sprejom ili bilo čim što mi padne na pamet. Radim nekad i u serijama, kao što sam radila posle povratka iz Venecije. Ona je za mene velika tema i većina slika koje sam izložila ovde nastala je na osnovu moje inspiracije Venecijom, ali i Pompejom, Beogradom. Uradila sam čitavu seriju radova na temu Beograd. Kao i kod Venecije i Pompeje, i kod Beograda sam kombinovala mnogo tehnika. Uradila sam najpre jednu seriju litografija, a potom i slike tako što sam koristila mnogo znakova, simbola iz naše istorije i kulture. Zahvaljujući kombinovanju tih različitih fragmenata nastao je i moj beogradski ciklus. Veoma sam srećna što sam uspela da na svoja platna prenesem dosta toga iz srpske kulturne baštine.
POVRATAK SEBI
Iako živite u Nemačkoj, a proputovali ste čitav svet, živeli u mnogim mestima, očigledna je vaša vezanost za Beograd, iskazali ste je, uostalom, kroz čitav jedan ciklus slika?
- Živela sam jedno vreme u Americi, zatim Bagdadu, da bih konačno došla u Nemačku, gde živim već dvadeset godina. Uprkos toj činjenici da na neki način pripadam Nemačkoj, najpre i najlakše mogu da se identifikujem sa Beogradom, to je grad kojem istinski pripadam. Po mnogo čemu, ali i po kulturnoj baštini, po onome što sam ponela u svet odavde. Svaki čovek, a naročito umetnik poželi da ode, i ode u svet, ali se svako na svoj način vraća na mesto odakle je došao a ja to činim kroz slike.
Izložba ima humanitarni karakter...
- Odlučila sam da ova izložba bude prodajna i da sav prihod od prodatih slika namenim deci bez roditelja smeštenoj u Domu za nezbrinutu decu u Zvečanskoj ulici u Beogradu. Imala sam često slične akcije u zemljama u kojima sam izlagala, i mislim da svaki čovek u okviru svojih mogućnosti treba da pomogne onima kojima je pomoć preko potrebna a to su uvek deca bez roditelja. Inače, pre nego što sam krenula za Beograd iz Minhena, gde inače živim, pozvala sam sve svoje prijatelje, poznanike, komšije kojima sam rekla da dolazim u Srbiju, gde ću imati izložbu čiji je cilj pomoć deci bez roditeljskog staranja, te da i oni doprinesu tako što će kupiti neku od mojih slika. Prodavala sam ih po niskoj ceni i evo, uspeli smo da prikupimo sredstva koja će, verujem dobro doći najmlađima u domu u Zvečanskoj.
Može li se reći da vaš ukupan opus predstavlja neku vrstu putovanja kroz vreme?
- U svakom slučaju mogu da kažem da je to putovanje i kroz vreme i kroz prostore, jer sam dosta putovala i dosta putujem po svim kontinentima, obilazim različita mesta i predele koji mi daju veliku inspiraciju. Gde god da odem, uvek odatle nešto ponesem iz tih kultura.
I ornament je veoma prisutan na vašim platnima?
- Taj ornament i ljubav prema ornamentalnom detalju koji se provlači kroz većinu mojih slika. Stoga moj likovni izraz sadrži nešto arhaično, što izvire iz mene, a za šta ne umem da pronađem objašnjenje. Nekad se i sama iznenadim kada obradim jednu temu, okončam jedan ciklus i vidim koje boje preovladavaju, koji znakovi su se tu našli. Jednostavno, imam utisak kao da sve to ishodi gotovo mimo mene. Ima dosta i spontanog, naravno, ima i naučenog, onoga što se tiče same tehnike, tako da sve to, zajedno da konačni izraz, konačnu sliku, moje delo.
