Izvor: Blic, 10.Apr.2015, 21:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beograd nas je lepo primio, i Priština će
Srpski i albanski glumci su dvojezično, zajedničkim snagama kroz predstavu „Romeo i Julija“ stavili pod lupu srpsko-albansko pitanje danas.
Četiri izvođenja čuvenog Šekspirovog dela u režiji Mikija Manojlovića na sceni Narodnog pozorišta Beograd pobudila su veliku pažnju. O predstavi i svojim viđenjima govore Alban Ukaj (Romeo), Milica Janevski (Julija) i Edona Reshitaj (g. Monteki).
Politički kontekst
- Sad smo osetili predstavu, izlečeni >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << od pritiska premijere. I inače se ubrajam u one glumce koji imaju dozu skepse i sumnje u odnosu na premijere. Ono što smo mogli videti to je koliko je publika u Beogradu lepo primila predstavu, odlično reagovala... No, nisam ni sumnjao da će tako biti. Verujem u plemenitost pozorišta, dobre namere ljudi.
Upitan za političku težinu predstave, Ukaj veli:
- To se ne može izbegavati. Koliko god se mi kao pozorišni tim trudili da sledimo Šekspira, teatarska umetnost ipak je koncept u kom je predstava rađena politički. Što se nas u ansamblu tiče, bilo je i plodonosno i radosno raditi zajedno. U javnosti je, očigledno, veće interesovanje za politički značaj, više se o tome govori nego o umetničkom domenu, ali mi ne možemo da utičemo na to.
Alban Ukaj je rođen 1980. u Prištini, gde je i odrastao i počeo studije glume koje je završio u Sarajevu gde je kasnije, kao i na Kosovu, ostvari niz izvrsnih uloga.
Sarajevo
Govoreći o ličnom odnosu prema predstavi, konceptu, aktuelnom političkom momentu, Alban Ukaj veli:
- Za razliku od većine svojih kolega, ja sam imao priliku da dosta putujem, a samim tim i sagledavam stvari iz više uglova. Sarajevo je grad u kome čovek dobije injekciju protiv nacionalizma, grad u kome su ljudi, uprkos godinama ratnog pakla, uspeli sačuvati duh. Prošao sam u životu kroz šta sam prošao i zdrav razum sačuvao zahvaljujući ljudima iz Sarajeva.
Pitanje oprosta
Na pitanje o očekivanjima u odnosu na prištinsku premijeru 15. maja, poznati glumac kaže:
- Kad se iskreno sa scene dajemo, a to je u ovoj predstavi nesumnjivo, onda ispred nas sede ljudi, a ne nacije. Mislim da ima više ljudi koji navijaju za ljubav nego za mržnju, a i oni koji su krenuli putem mržnje u stvari traže ljubav. Ne sumnjam da će prištinska publika razumeti naše traženje ljubavi. Kontekstualno gledano, ne ulazim u pitanje oprosta, ono je posebna tema, nego da se prekine lanac mržnje za generacije koje dolaze.
U ulozi Julije publika Narodnog pozorišta Beograd gledala je glumicu somborskog pozorišta Milicu Janevski koja o svojim utiscima kaže:
- Ova predstava je vrlo značajna po više osnova; po prilici da se međusobno upoznamo i zbližimo, da naučimo puno toga, po činjenici da je za glumca velika stvar da dobije priliku da igra u ovom komadu. Što se procesa rada tiče, bio je intenzivan i bogat lepim momentima. Premijera je zaista dobro prošla, reprize još bolje. Društvena i politička težina je nesumnjivo prisutna, ali ja mislim da je Šekspir veći od toga. Naš motiv i cilj je bio da predstavom preispitujemo ljubav i mržnju, najmanje smo se bavili dnevnopolitičkim stvarima.
Probili smo zid
Igrajući gospođu Monteki, vrlo interesantnu ulogu ostvarila je perspektivna glumica rođena u Prizrenu Edona Reshitaj, koja je popularnost stekla ulogama i u predstavama i u serijama. Edita takođe ističe da je „predstava važna“ i dodaje:
- Možda smo čak probili taj neki zid. Naravno, moje kolege sa Kosova i ja smo veoma bliske jer smo i ranije radili jedni s drugima, ali kad smo došli ovde, imali smo isti takav odnos sa ovdašnjim glumcima.
Učenje srpskog
Edona Reshitaj kaže da je prvi put u Beogradu, da joj je veoma prijatno, da je nasučila više reči srpskog jezika koji, inače, slabo poznaje i napomenula:
- U junu ponovo dolazim u Beograd. Imam koncert sa svojim bendom, bavim se i pevanjem (džez, albanska etno-muzika, prim. n.). Učestvujem na festivalu posvećenom Bekimu Fehmiu.
