Izvor: Glas javnosti, 04.Jun.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beograd je autentičan grad
Jedan od najpoznatijih čeških pisaca mlađe generacije, Jaroslav Rudiš, nedavno je boravio u Beogradu. Povod dolaska najpopularnijeg češkog pisca mlađe generacije bio je predstavljanje njegovog najnovijeg romana“Grand hotel“koji je upravo objavila „Geopoetika“, kao i premijerno izvođenje istoimenog filma u SKC, urađenog prema romanu ovog pisca. Reč je o književniku neobične i autentične biografije.Naime, Rudiš je pre nego što su mu se otvorila vrata književne slave radio kao >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << portir u hotelu, svirao u rok grupi, a jedno vreme se izdržavao pišući muzičku kritiku u češkim novinama.
ZADOVOLJAN FILMOM
Kako vam se dopala ekranizacija vaše knjige?
- Film je nastao istovremeno sa knjigom. To je jedna osećajna, melanholična ljubavna priča koja se dešava ispod oblaka. Film je zaista lepo urađen, ima puno lepih scena, glavna glumica, Erička je izuzetno lepa, tako da sam veoma zadovoljan. Knjiga je više istorija o samom gradu, a film budući da je ograničen na devedeset minuta okrenut je više tom ljubavnom odnosu.
Prvi put ste u Beogradu. Kako vam se dopada srpska prestonica?
- Veoma sam uzbuđen što sam došao u Beograd, po prvi put sam na ovim prostorima, ako izuzmemo moju posetu Sofiji. Nisam bio ni u Sloveniji ni u Hrvatskoj, ali to ne znači da ne pratim ono što se ovde dešava. U Češkoj se sve to temeljno prati i piše se o tome. Kod nas u Češkoj ljudi još uvek ne mogu da shvate šta se ovde zapravo desilo i ove prostore posmatraju kao celinu, kao Jugoslaviju. Česi sve mešaju i većina i ne zna da li je Drago Jančev Slovenac, Hrvat ili Srbin. Na primer, kod nas je veoma popularan film Emira Kusturice „Undergraund“ ali svi misle da je Kusturica Jugosloven, nikome ne pada na pamet da ga deklariše drugačije. To je još uvek za nas jugoslovenski, a ne srpski ili hrvatski film. Svi znaju da je Kusturica studirao u Pragu i da je on jedan od najpoznatijih vaših reditelja i njegovi filmovi su jako popularni u Češkoj. Isto tako, veoma je popularan i Goran Bregović, on redovno dolazi u Prag i često ima koncerte.
Kakve su sličnosti, kakve razlike između Beograda i Praga gde živite?
- Ovde osećam nešto što sam u Pragu prepoznavao pre deset-petnaest godina. Beograd mi izgleda kao autentični grad za razliku od Praga koji se u poslednje vreme unificirao sa drugim gradovima. To će verovatno ubrzo snaći i Beograd. Čini mi se da jednog dana Prag neće ni postojati, da će ga turisti jednostavno odneti, razneti. Jako se radujem što ću biti u prilici da posetim noćne klubove u Beogradu o kojima su mi moji prijatelji toliko govorili.
Kako biste svoj roman preporučili onima koji tek treba da ga pročitaju?
- Radnja se dešava u gradu Libericu na severu Češke koji ima iza sebe bogatu češko-nemačku, pre nemačku istoriju i glavni lik, to je tridesetogodišnjak koji nikada nije imao devojku i ništa mu ne ide od ruke i jedino što ga interesuje je vremenska prognoza i oblaci. On ne može da napusti Liberec jer ima strah od spoljašnjeg sveta, smatra da je taj problem straha od spoljašnjeg sveta problem Čeha uopšte. To je jedna od glavnih tema, ali je istovremeno reč o ljubavnoj priči, jer on u Grand hotelu sreće svoju devojku koju je zavoleo i koja je zavolela njega iako je on jako neobičan. Tako se zvala jedna devojka koju je on jako voleo. Glavna junakinja romana se zove Elien, kao i devojka koju sam u mladosti jako voleo. S druge strane, i ja sam poput glavnog lika dok sam studirao radio kao portir u hotelu, tako da sam tamo prikupio puno elemenata za priče.
U kojoj meri je ta priča autobiografska?
- Ovo nije autobiografska priča, jer, da sam ja taj Flajšman, danas bih bio verovatno u nekoj ludnici i ne bih u Pragu seo na neki avion i doleteo u Beograd.
