Izvor: Politika, 15.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Batševa" otvara Bitef
Veliki izraelski plesni ansambl "Batševa" otvoriće večeras u Sava centru 41. Bitef predstavom "Tri" u koreografiji Ohada Naharina. Najnovije Naharinovo ostvarenje ima tri dela - Bellus, Humus i Secus. Bellus, prvi odeljak, urađen je prema Glen Guldovom snimku Bahovih Goldberg varijacija i predstavlja istraživanje tišine između muzičkih nota.
Humus, drugi komad, je za plesačice i sastoji se od zbirke kratkih segmenata. U poslednjem odeljku Secus učestvuje cela trupa u svom punom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sjaju. Naizgled proizvoljnim pokretom, plesači ispituju svoje individualne granice i stvaraju moćnu kompoziciju snage, brzine i strasti. Predstava "Tri" traje 70 minuta i izvodi je 17 plesača a premijerno je izvedena u februaru 2005. godine u Tel Avivu.
"Batševa dens kompanija" iz Tel Aviva se sastoji od strasnih ljudi čiji je zajednički zadatak da postignu što više u umetnosti i osnaže zajedničke ljudske vrednosti kroz moć stvaralaštva. Umetnički integritet i novatorstvo "Batševe" doneli su ansamblu glas jedne od najinspirativnijih i najtraženijih trupa - pravog predvodnika na planetarnoj mapi izvođačkih umetnosti. Sa više od 200 godišnjih predstava u Izraelu i inostranstvu, "Batševa" se ponosi time što je smatraju vodećim izraelskim ambasadorom.
Otkako su je 1964. godine osnovali Marta Graham i baronica Batševa De Rotšild, "Batševa" je postala jedan od najuticajnijih uzora u Izraelu. Imenovanje Ohada Naharina za umetničkog direktora 1990. godine označilo je početak novog doba za trupu.
Ansambl "Batševa" predvođen Ohadom Naharinom poslednjih godina primenjuje tehniku gaga u trupi. Gaga je jezik pokreta na osnovu kojeg "Batševa" vežba, dok se ranije vežbalo na baletskom jeziku. Gaga podstiče čulnu svest i korišćenje mašte, agilnosti, gipkosti i delotvornosti pokreta. Zadatak plesača je da bude pronalazač pokreta, a ne samo izvođač. Svaki plesač postaje veoma prefinjen tumač, ali i stvaralac.
Ohad Naharin otkrio je u kako je došao do gaga tehnike:
- Pre više od 20 godina teško sam povredio kičmu, polomio diskus, pa mi je leva noga bila paralisana i mislio sam da neću moći da plešem. Imao sam ozbiljnu operaciju, ali sam se već bavio koreografijom pa su mi tokom oporavka bile potrebne dve stvari: da nateram svoje telo da se malo kreće i da budem u stanju da drugima dam ključeve za način na koji se kreće u mom radu. To pronalaženje ključeva za mene i moje plesače primoralo me je da se pozabavim svojim slabim stranama i efikasnošću pokreta. Razvio sam svest o tome kako da pronađem gde me u mom telu ne boli i gde u svom telu imam neiskorišćene mišiće, neiskorišćen pokret. Otkrio sam svoju eksplozivnu moć, efikasnost pokreta. Počeo sam stvarno da bivam u stanju da povećam zadovoljstvo i bol, napor i radost. Istovremeno mi je bilo potrebno da to artikulišem, jer sam morao to da dam i sebi i drugima. Tako je to postalo jezik i metod.
- To je jedno, a onda sam, pre desetak godina, gotovo iz vica, počeo da se srećem sa grupom neplesača, radnika u trupi "Batševe" koji nisu plesači, a želeli su da plešu, priča Naharin. - Tako sam počeo dva jutra nedeljno da se nalazim sa grupom od njih petoro. Na tim susretima sa neplesačima vrlo brzo sam naučio mnogo o kretanju, navikama u kretanju, svim stvarima koje sam već opisao, ali u novom svetlu jer niko od njih nije imao ambicija da izađe na pozornicu. Hteli su samo da se osećaju bolje, da se bolje kreću i ojačaju. Tada je gaga postalo nešto što nije imalo nikakve veze sa izvođačkim umetnostima, nego samo sa održavanjem tela. Lečenjem vlastitog tela, pronalaženjem zadovoljstva i radosti u kretanju, bez ikakve veze s ambicijom da se bude na pozornici. To je postalo vrlo važna stvar u mom životu - rad sa neplesačima. Danas se srećemo sa stotinama neplesača koji dolaze na časove gaga, kaže Ohad Naharin.
Ohad Naharin je učio muziku pre nego što je počeo da pleše, pa često sarađuje u komponovanju muzike za svoja dela. Francuska vlada je 1998. godine Naharinu dodelila zvanje Viteza reda umetnosti i književnosti. Naharin je 1991. godine postao američki državljanin.
[objavljeno: ]
.jpg)
