Izvor: S media, 23.Okt.2011, 16:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Basara: Srbija je uvek bez nečega
"Živimo u Srbiji u kojoj uvek nešto nedostaje", rekao književnik Svetislav Basara i dodao da ne pamti ni jedan dan u kome je u Srbiji sve bilo u redu.
Živimo u Srbiji u kojoj uvek nešto nedostaje, jednom su to elementarne ljudske slobode, drugi put je to benzin, a treći put deo teritorije, rekao je književnik Svetislav Basara, i dodao da ne pamti nijedan dan u kome je u Srbiji bilo sve u redu.
Fašizam u Srbiji
U >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << novoj knjizi provokativnog naziva "Majn (mein) Kampf", kako glasi i naslov programskog štiva Adolfa Hitlera, Basara se bavi fašizmom u današnjoj Srbiji.
Basara otvara Sajam knjiga
Basarin roman na engleskom jeziku
Srpski rat kolumni
Moto knjige, čija radnja se događa u bolnici, su stihovi V. B. Jejtsa u kojima se kaže: "Najbolji ni u šta ne veruju, dok se najgori nadimaju od neistine".
Basara kaže da to nije samo naš slučaj, ali da mi, po običaju, prednjačimo u "nadimanju od neistine" i u eskapizmu onih najboljih.
"Neprestano ponavljam da se najgori mogu domoći vlasti samo kada im je najbolji prepuste zbog kukavičluka", rekao je književnik, ukazavši da se to nama dogodilo.
Najsposobniji u emigraciji
"Jedan deo najsposobnijih je u pravoj, drugi u unutrašnjoj emigraciji. I to je zatvoren krug", rekao je Basara, citirajući kinesku mudrost koja kaže: Kada pogrešni ljudi koriste dobra sredstva, dobra sredstva donose pogrešan rezultat.
"Pretpostavljam da je to sada vidljivo i golim okom", dodao je pisac.
Na pitanje da li mi živimo u "bolnici bez Srbije" ili u "Srbiji bez bolnice"?, Basara kaže da živimo u Srbiji u kojoj uvek nešto nedostaje.
Uvek nešto hvali
"Jednom su to elementarne ljudske slobode, drugi put je to benzin, treći put deo teritorije. Evo, bližim se šezdesetoj godini i ne pamtim nijedan dan u kome je u Srbiji bilo sve u redu, u kojem nije bilo neke histerije, neke nestašice ili neke pomame. Srbija je uvek bez nečega i nešto je uvek izvan Srbije".
Govoreći o petooktobarskoj revoluciji, Basara je sa jednodecenisjke distance naziva "paradajz-revolucijom".
"Sa ove distance rekao bih da je veoma malo ljudi u ondašnjem DOS-u uopšte verovalo u promene. Ogromna većina dosovaca je htela pare, besna kola, besplatne ručkove i luksuzne prostitutke. Šta su tražili, to su i dobili", zaključio je Basara.
(Tanjug)
