Izvor: Blic, 19.Apr.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Balkanski bluz u Memfisu
Balkanski bluz u Memfisu
Dvadesetpetogodišnja Beograđanka Ana Popović, gitaristkinja i pevačica bluza, snimala je 1998. sa grupom 'Haš', oformljenom polovinom devedesetih, debi-album 'Houmtaun'. Detinjstvo provedeno u domu pasioniranog ljubitelja džeza i kolekcionara kakav je njen otac rano su joj usadili 'osećaj' za bluz, specifičnu muzičku formu (još uvek skoro isključivo) u domenu 'obojenih' izvođača. Instinktom svojstvenim mladosti januara 1999. shvatila je da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << su njena muzička i životna stremljenja nasuprot neveseloj realnosti koja je svoje ishodište uskoro našla u bombardovanju Jugoslavije. Muzička akademija u Utrehtu bila je uzak krug delovanja za nju naviklu na bespoštednu koncertnu aktivnost. Ubrzo će svojim instrumentom, bluz kompozicijama, standardima i obradama izaći na evropsku festivalsku scenu sa velikanima poput Džona Li Hukera, 'ZZ top', Džoa Satreanija... Zatim postaje 'zvezdica' turneje Bernarda Alisona, nakon čega sledi poziv za snimanje albuma za specijalizovani i eminentni 'Raf rekords'.
Talenat Ane Popović nije samo u tehničkoj virtuoznosti sviranja gitare i autorskom nervu za bluz. Ona je i vrsna pevačica nalik onim američkim koje su viskijem i pivom 'ribale' glas do bluz podobnosti, ali i savršena scenska pojava. Pre nego što će početkom godine na tržište izaći album 'Haš' - učestvovala je jednom obradom ('Beli baton vindou') na 'Tribjut tu Hendriks' albumu 'Blu Heiz'. Anino se ime nalazi uz Badija Majlsa, Erika Bardona, Džima Takerija, Bernarda Alisona...
Da li ste uopšte svesni vrtoglavog uspeha i svetske karijere koja je pred vama, detetom beogradskih malih klubova i intimne bluz scene?
- Upravo sam se vratila sa male, probne turneje po Nemačkoj. I jako se čudno osećam. Doživela sam da u mestima u kojima nikad ranije nisam bila imam svoju publiku, da su koncerti rasprodati, a dok pristiže naš kombi, ljudi okupljeni ispred kluba, sa diskovima u rukama, čekaju moj autogram. U mnogo časopisa izašla je priča o meni i recenzija albuma 'Haš'. Čeka me zatim pet koncerata u Parizu... Mnogo mi je pomogla, došla je u pravom trenutku, turneja sa Bernardom Alisonom. 'Sastavili' smo dvadeset koncerata, mesec dana svakodnevno menjajući mesta i hotele. Učila sam od njega kako se koncert 'drži u rukama', na koji način razgovara sa novinarima, promoterima, sa bendom... Uvek su mi značile sešn svirke posle koncerata gde bismo Bernard i ja svirali i pričali o muzici.
'Raf rekords' omogućio vam je snimanje albuma u moćnim 'Saunds anrial' studijama u Memfisu, kultnom gradu bluz industrije. Angažovan je producent Džim Gejns. Polovinom godine trebalo bi da se pojavite na čuvenom 'Bil strit festivalu'. Da li se radujete povratku u Memfis?
- U Memfisu sam provela tri nedelje pripremajući i snimajući album 'Haš'. U studiju smo provodili vreme od jutra do duboko u noć. Nekoliko večeri smo izašli u grad i baš u Bil stritu svirala sam sa legendama bluza. Obišla sam Grejslend i bila začuđena obiljem kiča. Džim Gejns sve vreme je bio u studiju. Došao bi ujutro rano po mene, pa bismo otišli na 'Sikejs' gde služe čuveni memfis-omlet sa prženom slaninom, gde po pravilu rade debele crnkinje čiji akcent ni ljudi iz Memfisa ne razumeju, ili u neku palačinkarnicu i uz kafu pričali šta ćemo tog dana snimati. Naravno, Džim bi pričao priče o Stivi Rej Vonu, Kolinsu Hejesu, A. Kingu ili Santani sa kojima je radio. Dopadao mu se moj stil sviranja koji je (po njemu) 'nešto drugo', 'nesvakidašnje', zbog džez i uticaja balkanske muzike (koji ja iskreno ne primećujem). Uvek sam se trudila da moja muzika ne bude samo bluz, da je ne prezentujem samo kao bluz. I u Beogradu sa grupom 'Haš' i u Evropi. M. Pavlović
