Izvor: Blic, 03.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Balkan
Balkan
Pojava specijalizovanog muzičkog kanala kao što je Balkanmedija, već nekoliko meseci dostupnog preko kabla, omogućila je dragoceni uvid u dešavanja na scenama Srbije, ali i bivših jugoslovenskih republika. Pošto Srbija nema sistem prepoznavanja, uvažavanja i podrške kreativnim pogocima (koji uopšte nisu tako retki kao što na prvi pogled deluje), reka spotova koju, bez posebnog žanrovskog kriterijuma, emituje Balkanmedija pokazuje da li se uopšte nešto dešava. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Iako najveći deo te muzike predstavlja beskorisnu hrpu zvukova, koja bi više doprinela svetu svojim nepostojanjem, nego obrnuto, neke od numera - u datom kontekstu - poseduju simbolički potencijal koji ne bi trebalo potcenjivati. I to, kad je reč o vrednosnim ekstremima, u oba smera. Dva spota koja se poslednjih dana vrte mogu se uzeti kao granične tačke, koje, svaka na svoj način, ali obe s podjednakim uspehom, osvetljavaju moguće pravo stanje stvari. Na vrhu je mostarski bend Zoster i 'Policija', pesma u čiji se centralni stih ('Jednoga dana kupiću pištolj i roknuću te/a i sebe ću') slila sva istina, od devedesetih naovamo, najmračnijeg glupog mesta na svetu. Godinama nisam čuo nešto potresnije stvarno, a u muzičkom smislu tako besprekorno: 'Policija' je pesma kakvom malo grupa na svetu može da se pohvali. Na suprotnoj strani lestvice je Regina sa obradom hita Bijelog dugmeta 'Izgledala je malo čudno' (Remix 2006, što naslovu dodaje element ledene strave) - jedino odvratnije od originala su oni koji, uvereni da iza toga stoji lukavstvo, a ne užas potpune neupotrebljivosti, pokušavaju da zadovolje najniže interese neveštim šminkanjem poluraspadnutog zombija.
Zviždanje himni
Posredstvom najmodernijih elektronskih medija oči celog sveta uprte su na travnate terene Nemačke, na kojima se odigrava Svetsko prvenstvo u fudbalu. Uključujući i naše predstavnike (ispali su posle prvog kruga takmičenja, što će samo umanjiti štetu na koju ukazujem), trideset dve reprezentacije iz dana u dan su istrčavale pred prepune stadione i njima u čast su intonirane nacionalne himne. Samo jednu, našu, dočekivali su horski zvižduci sa krcatih tribina, i to upravo od naših navijača. Nezapamćen fenomen koji se samo može objasniti najnegativnijim imidžom (ili, ublaženo, stereotipom) koji u svetu prati srpski narod (sa crnogorskim, koji se u međuvremenu osamostalio). Na mnogim svetskim takmičenjima pojavljivali su se sportisti srednjovekovnih despotija i režima sa mračnim vojnim i religioznim diktaturama, ali nije zabeleženo ništa slično.
Ovaj nekulturni hobi zavladao je na Balkanu sredinom osamdesetih prošlog veka kad je krenulo nacionalističko divljanje na svim stranama, a u nas je to bilo uvijeno u retoriku borbe za svekoliko srpstvo i mitsko mesto nebeskog naroda. Tada se, naporom retrogradnih intelektualnih elita, uvrežilo saznanje da je himna 'Hej, Sloveni' prevaziđena. A zar francuska 'Marseljeza' sa pozivom 'Napred, deco otadžbine, stigao je dan slave' nije samo simboličan relikt nekadašnjih vremena, i zar s njom Francuska nije prošla kroz dva carstva i četiri republike? Sličnih primera imate koliko hoćete. Ovde je u nas rušilaštvo na delu i nijedna nova (stara) himna neće izbeći negativne naboje koji su stvoreni u narodu. Ćeraće se oni još!
