Izvor: B92, 07.Nov.2011, 22:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Baljak: ,,Kriza angažovanog filma"
Na festivalu angažovanih filmova "Slobodna zona" 7.novembra je održana tribina na temu "Nekad i sad: Mogućnosti promene",a obeleženo je i 20 godina rada Fonda za otvoreno društvo u Srbiji nizom projekcija.
Na tribini su govorili reditelji različitih generacija - Goran Marković i Janko Baljak čiji su dokumentarci "obojili" devedesete godine prošlog veka, kao i mlađi autori Andrijana Stojković i Srđan Keča, a razgovor u Domu omladine vodila >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je novinarka Danica Vučinić.
Marković, čiji je film "Poludeli ljudi" (o učesnicima građanskog protesta protiv režima Slobodana Miloševića) prikazan na reviji ostvarenja snimljenih uz podršku Fonda za otvoreno društvo, izjavio je da je u to doba osetio potrebu za angažovanim dokumentarcem kojim bi osvetlio fenomen pobune.
,,Radio sam za svoju dušu. Uvek sam gajio skepsu da filmovi mogu da menjaju društvo, ali smatram da mogu da menjaju pogled pojedinca na svet", rekao je on.
Baljak, iz čijeg je opusa za reviju odabran poznati film "Vidimo se u čitulji" (o talasu kriminala), rekao je da je ,,90-ih ovde bilo tako dramatično da je bilo dovoljno otvoriti prozor, proturiti kameru i dobiti materijal za dokumentarni film".
,,Mi smo tim dokumentarcima sa strašću, energijom, a i hrabrošću, izražavali svoj stav prema društvenom uređenju koje nas je gušilo. To je bilo vreme angažovanih filmova, kakvih danas, na žalost, nema", ocenio je Baljak.
On je primetio da smo posle 5. oktobra ,,izgubili omiljenog neprijatelja" i da su autori "suptilno pacifikovani", mada je stanje i danas dramatično, sa problemima nezaposlenosti, besparice, krize...
,,To se vidi i u političkom životu, veliki je broj apstinenata koji su ''izgoreli'' kroz niz protesta i izbora, jer je njihova ideja o boljoj budućnosti više puta izneverena, a otuda i kriza angažovanog dokumentarnog filma", dodao je Baljak.
Stojkovićeva je primetila da je njena generacija na Fakultetu dramskih umetnosti stasavala 90-ih, tokom protesta i bombardovanja, pa su im studentski filmovi bili angažovani, ali kada je početkom 2000-ih trebalo da pređu u profesionalnu produkciju, došlo je do zastoja.
Ona je izrazila nadu da će dugo očekivani Zakon o kinematografiji ipak pomoći da se uslovi za snimanje poboljšaju.
Mladi autor Keča, koji se školuje u Londonu, izjavio je da je ,,angažovani film danas - film zatvorenih vrata", a ne otvorenog prozora i da to takođe govori o ovom vremenu.
,,Tražim angažman na ličnom i intimnijem planu, da iznutra sagledam problem. Tako vidim svoj zadatak, a mislim da dosta mladih reditelja to pokušava i ovde i u svetu. Teško je naći ko je neprijatelj danas, to je dug proces", rekao je on.
Na tribini je ukazano i na problem plasiranja dokumentaraca. Uz digitalnu tehnologiju lakše je nego nekada da se film snimi, ali je zbog medijske mašinerije koja forsira puku zabavu teže da se prikaže.
Kritike su upućene na račun svih televizija sa nacionalnom frekvencijom, uz podsećanja da je TV B92 nekada ne samo prikazivao, nego i producirao znatan broj angažovanih dokumentarnih filmova.
