Izvor: Blic, 30.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Balet za život
Balet za život
Predstava 'Balet za život' Morisa Bežara (Maurice Béjart, 'Ballet for life'), jednog od najuticajnijih baletskih stvaralaca 20. veka, zatvoriće večeras (20) u Centru 'Sava' 40. Bitef i istovremeno otvoriti 38. Bemus.
'Balet za život' nastao je 1997, a posvećen je umetnicima koji su umrli od side, dugogodišnjem Bežarovom igraču Horheu Donu i pevaču grupe 'Kvin' Frediju Merkjuriju. Mada kao ličnosti veoma različiti, obojica su posedovali nezajažljiv >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nagon za životom i strast ka pozornici, a bili su i približno istih godina kada su umrli. Treća figura koja zatvara simbolički krug u predstavi je Mocart, čiju će muziku Bežar preplesti sa muzikom Fredija Merkjurija. Kao što je poznato, i Mocartov život je bio kratak i buran.
Bežar naziva komad 'vapajem mlade generacije koja je pod pretnjom smrti zbog ljubavi i užasnih sukoba što se nižu jedan za drugim bez predaha', ali to je i balet o mladosti i nadi, jer konačna poruka je da se 'predstava uvek nastavlja', kako peva grupa 'Kvin'. Odnos prema muzici ove grupe za Bežara je ličan: 'U njoj ima mašte, nasilja, humora, ljubavi i još mnogo čega. Volim ih, oni me nadahnjuju, vode me i siguran sam da Fredi Merkjuri, s vremena na vreme, svira klavir uz Mocarta u dalekoj ničijoj zemlji, u kojoj ćemo se svi obreti jednog dana.'
Kostime za ovaj balet, kao i za mnoge druge Bežarove balete, dizajnirao je Đani Versaće, a Bežar je u njegovu čast kreirao svečani balet, kojim je slavnog modnog kreatora i svog prijatelja ispratio posle njegove smrti.
Moris Bežar je rođen 1927. u Marseju. Debitovao je u Parizu, najpre kao igrač, a potom kao koreograf. Bežarovo uporište je u klasičnoj tradiciji, u kojoj je stvarao u svom ranom periodu, između ostalog plešući u Londonskom internacionalnom baletu i Švedskom kraljevskom baletu. Pedesetih, dok je radio na jednom švedskom filmu, sreo se sa Igorom Stravinskim, posle čega dolazi i prvi veliki uspeh sa baletom 'Posvećenje proleća' (1959).
Godine 1960. Bežar osniva u Briselu svoju trupu, 'Ballet du XXe siecle' ('Balet 20. veka'), koja je ubrzo postala jedna od najznačajnijih u svetu. Oslobađanje od tereta tradicije uključivalo je korišćenje multimedijalnih efekata i nastupanje na nekonvencionalnim mestima kao što su sportske arene i cirkusi. Bežarov izraziti smisao za kulturnu raznolikost vodio ga je ka stvaranju dela koja su kroz ples izražavala narodnu kulturu raznih civilizacija, kao što su Kabuki ili Bhakti baleti, a posle posete Iranu sedamdesetih godina i sam je prešao u islam. Među najuspelijim baletima, za koje se može reći da su obeležili epohu, jesu 'Čudesni mandarin', 'Bolero' i 'Žar-ptica'.
Osamdesetih godina Bežarova trupa se seli u Lozanu i menja ime u 'Bejart Ballet Lausanne' ('Bežar Balet Lozana'). Svetska umetnička udruženja odlikovala su Morisa Bežara brojnim priznanjima, a kraljevi sa istoka i zapada počasnim zvanjima.
Repriza baletske predstave 'Balet za život' je sutra u 20 sati.
T. Spasić
