Izvor: Blic, 04.Mar.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Balet sa pomagalima
Balet sa pomagalima
Već duže vremena sam slušao o montrealskoj koreografkinji Mari Šuinar kao novoj i svežoj umetnici. Ono što sam video ove nedelje u Parizu u Teatru de la Vil prevazišlo je sva moja očekivanja.
Predstava ima naziv napisan na veoma čudan način i ne znam kako će ispasti u ovom napisu, a očigledno je pod uticajem kompjuterskog pisanja - 'bODY_/vARIATION_gOLDBERG'.
Mari Šuinar, varirajući delove Bahovih 'Goldberg varijacija' kako >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ih je čuo kompozitor Glen Gould, osmelila se da napravi predstavu sa svojim igračima na temu hendikepiranih sa najrazličitijim ortopedskim pomagalima.
Mari Šuinar nije napravila predstavu koja ima bilo koji drugi cilj do da upotrebi jedno posebno stanje tela kao koreografsku temu. Njen umetnički impuls nije ni saučešće prema hendikepiranima, a još manje ironija prema neobičnim pokretima onih koji su sakati ili hromi. Ona je postigla nemogućno – napravila je predstavu izuzetne lepote, originalnosti i maštovitosti.
Tokom dva dela, svaki po tri četvrt sata, dešavaju se najrazličitiji igrački događaji, uvek novi, duhoviti bez sarkazma, lepi bez sentimentalnosti. Pomagala su iskorišćena do krajnjih mogućnosti ljudske mašte kojom Mari Šuinar raspolaže.
Muzika i glasovi koji se čuju krhotine su raznih zvukova i smislova, tako da odgovaraju temi tela lišenog uobičajene motorike.
U doba kad buja plesna i neverbalna umetnost sveta, Mari Šuinar je našla svoj glas koji je velika novost svetske umetnosti. Nadam se da će predstavu na jesen videti publika Beograda, jer to je želja i Bitefa i ove velike svetske umetnice.
Potcenjivanje
Ma šta mi o sebi mislili, o tome koliko smo u redu, ispravni i nepravedno žrtvovani na oltaru Evrope, kojoj još služimo samo kao merilo u odnosu prema kojem će civilizovani Zapad ojačati svoju granicu ka varvarskom Istoku, izgleda da se to više nikog ozbiljnog ne tiče. I mada smo u pokušaju da se opravdamo pred svetom, skloni pozivanju na katastrofalne učinke prethodnog režima koji je u medijskom ratu sa planetom izgubio, praveći od nas primitivne pustahije, što u stvari mislimo da nismo, ta neprivlačna medijska slika o nama još uvek je živa.
Ali ako za civilizovani svet zapravo ne postojimo, sem povremeno, kao predmet skandalizujujućih vesti oko kojih se formiraju njihove informativne emisije u udarnim terminima, na šta smo se nekako i navikli, izgleda da je na pomolu nova vrsta odijuma koju emituju domaći mediji.
Nedavno je, naime, jedan ovdašnji medijski poslenik, pozivajući se na komercijalnu logiku koja organizuje poslovanje njegove kuće, kao i na istraživanja mnenja, koja su po njegovim rečima pokazala da je naš narod veoma primitivan, neprosvećen i zaostao, izjavio da će biti prinuđen, da kriterijum kvaliteta svoga programa dodatno snizi, kako bi povećao gledanost!
Ali zapravo, sve je logično da logičnije ne može biti. Medijska kuća koja je sistematski i planski više od decenije i u najčvršćem saučesništvu sa vladajućom ideologijom, radila na menjanju moždane mape domaćeg življa, regrutujući generacije neosetljive na bilo šta izvan simboličkog kruga primitivizma, prostakluka i neprosvećenosti koji je sama kreirala, bolje od svakog profesionalnog monitoringa, zna kakvu je publiku odgajila.
Problem je u tome što svaki oblik populističkog kreda, a posebno kada nedvosmisleno predstavlja orjentir jednog medija, prikriva ozbiljan i opasan prezir prema svemu onome što čini ugaone kamenove vaspitanog, prosvećenog i uljudnog civilizovanog sveta. Kako mislimo da se preporučimo svetskim medijskim magnatima, kada nas domaći, tako bezočno potcenjuju?
