Izvor: Politika, 30.Okt.2014, 23:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Balada u prozi Tomasa Mana
Za razliku od „Smrti u Veneciji”, delo „Fjorenca”, koje objavljuje Književna opština Vršac, potpuno je nepoznato našim čitaocima
Književna opština Vršac, u svojim prepoznatljivim bibliotekama, objavljuje svake godine dvadesetak probranih naslova. Iz ovogodišnje produkcije posebno skreću pažnju na tri knjige: Tomas Man „Fjorenca”, Gabrijel Babuc „Mahovina” i Virdžinija Vulf „Nova haljina”.
Za razliku od „Smrti u Veneciji”, ističe Draško >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ređep, balada u prozi ili novela u dijalozima, ili drama za čitanje „Fjorenca” Tomasa Mana (1875–1955), gotovo je potpuno nepoznata našim čitaocima. U pitanju je ostvarenje koje fenomen duha i života tretira poznatim istorijskim događajima renesanse. Glavni junak Đirolamo Savonarola stavljen je ovde kao kontrapunkt raskošnoj, hedonističkoj stvarnosti Lorenco Medičija. Jedna istorijska tema u Manovoj dubinskoj analizi postaje aktuelna i u XX veku. Naš prevod (Nikolina Zobenica), na srpskom jeziku, ostvaruje mnogobrojna svedočanstva unapred. Berlinsko izdanje iz 1928. kao da je najavilo čitavu mahnitost nacizma koja je kasnije užasavala Mana. I koja ga je, među prvima, stavio na spisak zabranjenih autora i na lomaču knjiga Hitlerove diktature.
Dvosmerno jezičko kupanje bića u dva jezika, srpskom i rumunskom, već uspešno praktikovano u srpskoj poeziji, više puta, a pod zastavama Pope i Krdua, naglašava Nenad Šaponja, neverovatno uspešno, i u slučaju pevanja Gabrijela Babuca, daje posebne rezultate. Knjiga „Mahovina”, ispevana u četiri registra, superiorno označava savremeno pesničko polje kao prostor apsurdnog dozivanja u zaumnom hodu oko stihova i smisla. Usred nadolazeće kataklizme ima još snage da se peva, ili to je jedini izveštaj smisla.
Duboko obrastao antićevskom metafizičkom mahovinom, iz njegovog savršenstva vatre, Babuc svoje pesničke razgovore vodi na nekoliko načina, pre svega uvežbavanjem pogleda u suštinu, u apsolutnu prošlost nečega što liči na danas. Vidljivost sveta je sažeta i koncentrisana na bitnost, na opor i kratak izričaj o vazduhu, reči ili percepciji vremena, kojima je i interpretacija nepotrebna. Poezija je za ovog pesnika „svetleći mrak” koji uveliko nadrasta percepciju svakodnevnog. Fiksiranje neuhvatljivog je posledica stalne budnosti u prostoru koji se pravi pre svega „urušavanjem pesme”, a pesnička ideja nemoguće metafore nije slučajno posvećena Petru Krduu.
Engleska spisateljica Virdžinija Vulf (1882–1941), romanopisac, esejista i pisac kratkih priča, objašnjava Nenad Šaponja, jedna je od najznačajnijih figura književnog modernizma dvadesetog veka. Smatra se velikim inovatorom engleskog jezika. Eksperiment je ključna odrednica iz zbirke kratkih priča „Nova haljina” (izbor i prevod Teodore Ilić). Odsustvo čvrste pripovedne linije ukazuje nam da su neke od ovih priča lišene narativnog kvaliteta u korist slikovitosti, sna i sanjarenja, ali i muzike i kretanja kao ključnog ljudskog elementa percepcije i iskustva. Služeći se govorom lirike, ove priče predstavljaju promišljene fragmente o zvuku, boji i svetlosti, materijalnim i nematerijalnim oblicima. Fragment je njena kob. A feminizam njena vera. Njihova je forma fluidna i otvorena, te je s pravom pojedini kritičari svrstavaju u žanr hibridne proze. Ujedno su i odraz interesovanja spisateljice za simbiozu književnosti i ostalih umetnosti – što je postupak koji će se ostvariti u potpunosti i u drugim delima.
Z. R.
objavljeno: 31.10.2014.
