Izvor: Politika, 16.Apr.2011, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Bajadera”, slatki baletski zalogaj
Veliki klasični balet Ludviga Minkusa u maju će, prvi put u istoriji beogradskog teatra, izvesti igrači Narodnog pozorišta
Nije „Bajadera” samo onaj slatki zalogaj već i čuveni balet čije slasti naša publika nikad nije do kraja okusila. Skoro devet decenija postoji Balet Narodnog pozorišta, ali na njegovom repertoaru nije bilo ovog naslova krupnim slovima upisanog u svetsku istoriju igre. Igrani su ovde, doduše, fragmenti iz predstave, ali integralno nije nikad izvedena. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Sada se približio i taj dan: u baletskoj sali, pod rukom Gabrijele Komleve i njenih saradnika, rađa se ta dugo očekivana beogradska premijera najavljena za 12. maj.
Rodno mesto „Bajadere”, baleta Ludviga Minkusa, jeste Sankt Peterburg, ili jedna od najslavnijih kuća u nekadašnjoj ruskoj prestonici – Marijinski teatar. Na toj pozornici svet su ugledali i „Uspavana lepotica”, „Krcko Oraščić”, „Rajmonda”, „Romeo i Julija”, „Spartak”..., a i konačna verzija „Labudovog jezera” tu je prvi put izvedena. Od 16 baleta koliko ih je napisao kompozitor Minkus – rođeni Bečlija češke krvi, koji je najbolje godine života proveo u Rusiji – većinu je prekrio zaborav. To za „Bajaderu”, razume se, ne važi, još manje za Minkusovog „Don Kihota”, tog najsjajnijeg dragulja baletske klasike. Oba ova dela postavio je na scenu slavni koreograf Marijus Petipa. „Bajaderu” 1877. i ona se i danas igra u Marijinskom teatru upravo na temeljima te davne postavke.
Iz iste kuće došla nam je i primabalerina Gabrijela Komleva, nekad i sama tumač naslovne role – bajadere Nikije, indijske igračice – da napravi ovaj balet koji nam je nedostajao, i opet na bazi koreografske ostavštine pomenutog „ruskog Francuza”. Petipa je, dodajmo, i kolibretista baleta oslonjenog na priču iz drevne Indije, na značajno Kalidasino dramsko delo „Prepoznavanje Sakuntale”, napisano na sanskritu. Neka umesto nas to publici uskoro „ispričaju” igrači, a mi ćemo reći samo: glavna junakinja, pomenuta dvorska plesačica, nesretno je zaljubljena u Solora, ratnika kome je namenjena vladareva kći Gamzati...
Toj priči Marijus Petipa prokrčio je put na svetskoj baletskoj sceni. Ona je imala bezbroj izvođenja, jer „Bajaderom” su se posle bavili mnogi, među njima i baletska legenda Rudolf Nurejev. Naša gošća Gabrijela Komleva, nekad vrhunska balerina Marijinskog, a danas istaknuti koreograf, reditelj i pedagog, posle jedne probe u Narodnom pozorištu, rekla nam je:
– „Bajadera” je moja najomiljenija predstava, zato što ima sve: tešku igru, u 2. i 3. činu, egzotiku, dramu i liriku. Beogradskim igračima, čiji teatar ima lepu istoriju, želim da i ova premijera bude lep događaj. Uslovi postoje, jer to je predstava zaista na visokom nivou. Ako bismo je merili prema tehničkoj težini, onaje svakako balet nad baletima.
Ko će koga u njemu igrati još se tačno ne zna. Komleva je sada odsutna, zauzeta svojim ruskim obavezama, a stvari će biti poznatije već narednog meseca kada ponovo bude ovde da kao balet-majstor uradi takozvanu „poslednju ruku”. Inače, povratak u Rusiju za nju je značio: rad na premijeri „Uspavane lepotice” u Samari, ispiti na Konzervatorijumu u Sankt Peterburgu, gde vodi katedru za baletsku režiju, te svakodnevne obaveze u Marijinskom, a jedna je i priprema svoje mlade učenice za prvi izlazak na scenu u liku Gamzati, baš u ovoj teškoj „Bajaderi”.
Nekadašnju Nikiju, sa dugim stažom bajaderskim, upitali smo kakav bi savet najpre dala ovim našim budućim bajaderama. I čusmo od Komlove kratak odgovor, međutim šireg značenja:
– Moja poruka bila bi: najvažnije je biti iskren u onome što radiš, jer to publika brzo prepozna. I kad to imaš, onda sve lakše ide i – dobro se završi!
M. Šehović
-----------------------------------------------------------
Prvo o parama, posle o ulozi...
Gotovo čitav svoj baletski život Gabrijela Komlova vezala je za rodni grad Sankt Peterburg i njegov Marijinski teatar. Tu je učila, bila igračka zvezda u vreme kada se čuveni teatar zvao Kirov, a i danas je tamo sa novim generacijama baletskih umetnika. Kad smo je zamolili za malu međugeneracijsku komparaciju, rekla nam je: „Svuda u svetu, pa i kod nas u Rusiji, mladi koji dolaze pre svega govore o novcu. Kad im se ponudi posao, prvo što pitaju je koliko će zaraditi, a ne šta će igrati, pa tek onda ovo drugo. To me, priznajem, pomalo brine”.
objavljeno: 17.04.2011
