Izvor: Politika, 08.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bagerom na kulturno dobro
Subotica – Zgrada subotičkog Narodnog pozorišta nije smela da bude srušena u meri i na način na koji je to urađeno, stoji u izveštaju Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Arhitekta Miladin Lukić, Gordana Mitrović, istoričar umetnosti, i Jelena Božić, pravnik, početkom novembra obišli su gradilište i razgovarali sa timom koji je uključen u rušenje i izgradnju novog teatra, posle čega je sačinjen izveštaj koji je nepovoljan po izvođača radova, ali >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture u Subotici.
– Nedopustivo je da se ruši objekat koji uživa visok stepen zaštite kao spomenik kulture, a da pre toga nisu preduzete mere konstruktivne zaštite koje će obezbediti da se ne uruše delovi koji se štite, i da se pre toga ne uradi zaštita od provlaživanja. To je u konzervaciji osnovni uslov kako bi se sačuvalo ono što se štiti. Na delu pozorišta otvoreni su svodovi bez ikakve zaštite, zidovi su sada navlaženi, verovatno do podruma, i trebaće godinu dana da se osuše i da može na njima da se radi. Osim toga, nedopustivo je u zonu zaštićenog objekta uvesti tešku mehanizaciju i na taj način rušiti – kaže za "Politiku" arhitekta Miladin Lukić, iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Zbog toga što je najstarije pozorište u zemlji rušeno uz pomoć bagera i graditeljske kugle, tim Republičkog zavoda je naložio procenu statičke stabilnosti zgrade i njene konstruktivne zaštite. Naložena je i zaštita objekta od atmosferskih padavina.
Međutim, u Subotici na gradilištu Narodnog pozorišta razrušena zgrada i dalje zjapi bez zaštite. Njome su za sada obavijeni samo stubovi. Ovakva nebriga lako može da dovede do daljeg urušavanja upravo dela koji se štiti. Lukić kaže da na osnovu ovih zaključaka Republički zavod za zaštitu spomenika kulture može da traži odgovornost Međuopštinskog zavoda.
Osim toga, stručnjaci iz Beograda primedbu su stavili i na rad subotičke inspekcije.
– Ne znam kako je izvođač mogao da dobije dozvolu da počne radove na podrumu koji nema definisanu funkciju. Na naša pitanja o srušenom stepeništu i nameni podruma, dobijali smo samo usmene, opšte odgovore i o tome nema traga u pisanoj dokumentaciji, zbog čega smo tražili da i o tome daju pismeni izveštaj – ističe Lukić.
Ono što je neobično u ovom slučaju, a što je takođe konstatovano u izveštaju Republičkog zavoda, jeste to da u ovoj instituciji ne postoji overeni primerak elaborata glavnog projekta Narodnog pozorišta, što je neuobičajeno i stručnjacima Zavod otežava rad.
[objavljeno: ]
