Izvor: Blic, 20.Jun.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Baba za dedu, deda za…
Baba za dedu, deda za…
U Wiesbadenu se mnogo razmišlja o penzionerima. Da se ljudi ne bi osećali matorcima, vlasti se dosetile da produže radni vek. Ženama do devedesetpete, muškarcima do stopete. S obzirom da bi neki radje da capnu, nego da produže svoj životni, pa i radni vek, rešili političari da im u tome nesebično pomognu. Doneli uredbu, po kojoj svi koji su iole zašli u zrelo doba, pokupe svoje pinkle sa radnih mesta i odu u mirovinu, tavoreći do nje, na birou >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << rada. U tom trčkaranju od firme do biroa, sa gomilom papira, uspomena i poniženja, nema šanse da ostanu živi.
I za ove, koji su već u penziji, smislili su zabavu. Da malo živnu. Smanjiće im penzije, kažu, u skladu sa prosečnim platama, koje su takodje ispod proseka. Pa je pravo umeće oduzeti od te majušne cifre - šesdeset posto. A onih četrdeset, koje ti poštar (kao penzosu) nosi kući, garant će da zaturi u džepu od pantalona. I samo sitničari, kojima je bitniji novac od zadovoljstva, praviće frku zbog toga. Bez novca, niko ih živ ne bi ni pomenuo. Ovako, sa tom crkavicom koju čekaju svakog prvog, koliko odmah, staviće ih na neku šoder - listu, u kategoriju slepaca koji jedva sastavljaju kraj sa krajem. Kad ovi sa vlasti (uskoro), ukinu penzije skroz-naskroz, biće to način da i ovi penzioneri postanu otmeni i da kraj svoje penzije, sastave sa svojim (životnim) krajem. Što i jeste misija naših političara, u kojoj hteli-ne hteli, učestvuju svi koji se vrte oko i iznad pedesete. Bilo da im se živi, ili ne.
