Izvor: Blic, 25.Sep.2011, 03:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Autori u raljama autocenzure
U svom osvrtu na upravo završeni 45. Bitef Ivan Medenica je, između ostalog, istakao da se “umetnički i društveno najradikalnije i najinovativnije pozorište u regionu trenutno razvija u Hrvatskoj”. Poznati kritičar je to obrazložio analiziranjem predstava i apostrofiranjem nekih pozorišnih stvaralaca, a deo javnosti tim i ne samo tim povodom iznova je otvorio dilemu o angažovanom pozorištu danas i ovde, odnosno o (ne)postojanju kritičnosti, višku pristajanja, manjku pobune… Za >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << “Blic” govore Borka Pavićević, Gorčin Stojanović, Miodrag Tabački i Žarko Trebješanin.
U osvrtu na ovdašnju savremenu pozorišnu scenu Gorčin Stojanović kaže: "Postoji angažovano pozorište, a postoji i publicističko pozorište. Prvo se bavi onim čime se teatar bavio oduvek - kategoričkim imperativom čovekovog etičkog bića. Ovo drugo bavi se površnim prčkanjem po društvenoj zbilji. Kada sam, devedestih godina, pod prekim nalogom vremena, radio predstave poput 'Hinkemana’, 'Eve Braun’, 'Poslednjih dana čovečanstva’, 'Pada’, 'Rodoljubaca’, u opresivnom i autoritarnom režimu, pokušavao sam da angažovano ne zatre teatarsko, jednako verujući Šileru i njegovoj misli da teatar počinje tamo gde prestaje pravo. Imam utisak da je taj odnos u savremenom pozorištu radikalno preokrenut u korist feljtonizma, publicistike, čak i tabloidizacije teatra.”
Po rečima Borke Pavićević, i ovogodišnji Bitef je pokazao tendenciju da su estetika i moral na istom mestu, da te stvari nisu podeljene.
"Rečima Pitera Bruka, postoji zorno i mrtvozorno pozorište, ovo drugo je ono koje ne otvara i ne pokreće ništa, a ovo prvo je uvek političko. Pobuna i kritičnost su naplemenitiji deo stvari. Kritičnost je osnovica kreacije. Ne potvrđivanje ili konstatacija, nego kritika je i mera demokratije”, kaže Pavićevićeva.
Na pitanje zašto kod nas nema ozbiljne kritike, direktorka CZKD-a kaže da je nema ni u medijima, što je posebno bitno.
"Nema je jer je ovako shvaćena tranzicija je uspostavila načelo preživljavanja umesto načela života. Sve je prožeto strahom, konformizmom, zaziranjem od nepodobnosti. Sve je striktno vezano za novac. Siromaštvo diktira autocenzuru. Ono što zovemo tranzicijom je ustvari pljačka. I sve su to kratki putevi koji nigde i ne vode. Ko će da se pobuni ako ne umetnost? Svaka angažovanost usmerena je ka katarzi, ka oprobijanju kroz sažaljenje i strah, vodi ka tome da se gledalište oslobodi straha od moćnika i osećanja žrtve”, kaže Borka Pavićević.
Prema njenom mmišljenju, ne bi se moglo reći da kod nas toga nema, mada nije u centru medijske pažnje.
"U Centru za kulturnu dekontaminaciju bavimo se jednim bitnim fenomenom, tačnije pokušavamo da izađemo iz dogovorenog rizika. U našem društvu je rizik dogovoren kao i druge stvari, dogovoren konsnzusom i koalicijama a pobuna je mršava i dogovorena”, kaže Pavićevićeva.
Poznati scenograf Miodrag Tabački, između ostalog napominje: "Ono što pretežno gledamo na našim scenama je lamentiranje i konstatacije. Odsustvo pobune i motiva koji bi pokrenuo da se nešto eventualno uradi”.
I zatim u svom prepoznatljivo duhovitom maniru dodaje: "A kada je ovom Bitefu reč, iz večeri u veče prisustvovao sam sprovodu Bitefa, a svake večeri bila je i daća.”
Žarko Trebješanin, istaknuti psiholog, veli da je on poklonik teatra i da se ne smatra merodavnim da ga na bilo koji način procenjuje ali da je, pojednostavljeno rečeno, manjak pobune a višak pristajanja deo opšte društvene klime.
"To je ono što se neminovno dešava kad se neprestano doživljava neuspeh, kad se iz jednog ide u drugi. Ljudi su izgubili elan i energiju zahvaljujući nizu razočaranja u rezultate svojih ranijih pobuna i sličnih poduhvata. U psihologiji se to zove - naučena bespomoćnost. Vršeni su ogledi na psima. Davani su im elektro šokovi koje nisu mogli da izbegnu. Kasnije, kada su i mogli da izbegnu, nisu izbegavali. Navikli su.”
Frljić: Protiv konsenzusa
Oliver Frljić, reditelj iz Hrvatske, je često apostrofiran kada je reč o teatarskoj hrabrosti i društvenoj angažovanosti predstava. Pomenimo da mu je predstava "Bakhe” bila zabranjena, s "Buđenjem proleća” vivsekcirao je katoličku crkvu u Hrvatskoj, u "Kukavičluku” otvorio pitanje žrtva, odgovornosti...
U intervjuu za "Blic” svojevremeno je, između ostalog rekao:
- Umjetnik bi uvijek trebao imati više odgovornosti od društvene zajednice u kojoj živi. Pokušat ću ilustrirati primjerom onog što radim. Sve države na ovim prostorima su zagledane u zločine koje su njima napravljeni. Ali se rijetko i tek pod snažnim pritiskom odlučuju pogledati i procesuirati zločine koje su same radile. Mislim da je tu prostor odgovornosti umjetnika. Govoriti drugačije od onoga što je društveni konsenzus.”
Povezane vesti: Novi heroji nam nisu potrebni Jan Fabr: Ne zanima me politički korektan teatar Mediji, šou-biznis i deca
.jpg)
