Izvor: Politika, 03.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Autor bez biografije
Dok je Franjo Tuđman bio živ lično sam bio cenzurisan i moj opus je stavljen u bunker – ističe češki đak, reditelj sa FAMU akademije
U dvorani Kulturnog centra u Beogradu večeras će biti zatvoren Novi festival autorskog filma koji je obeležilo (ne)prikazivanje kineskog filma "Letnja palata" koji se takmiči za nagradu "Aleksandar Saša Petrović". Ko je dobitnik ovog priznanja odlučiće žiri kome predsedava Lordan Zafranović, reditelj.
Zafranović je autor koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se glavnom gradu Srbije rado i često vraća što zbog mnogih prijateljima sa kojima uživa u još jednoj partiji diskusija o pokretnim slikama, što iz razloga jer ga je Beograd prihvatao kada su ga mnogi odbacivali. Češki đak i reditelj koji je diplomirao na čuvenoj FAMU akademiji u Pragu, Zafranović je značajno ime u jugoslovenskoj kinematografiji, što opravdavaju filmovi poput "Okupacije u 26 slika" ili "Pada Italije".
• Kako komentarišete prvobitnu odluku da kineski film "Letnja palata" ne bude prikazan na otvaranju festivala?
– To je isto kako kada bi vam neko određivao šta možete, a šta ne možete da radite u svojoj kući. Niko van ove zemlje ne može da određuje šta se može, a šta ne u ovoj sredini, jer je to stvar ove sredine. A posebno kada je reč o filmu, autorskom filmu i festivalu koji ima tradiciju. Ovaj festival je oaza za autore koji mogu prikazati svoje eksperimentalne filmove, nove forme i nove svetove. Neprikazivanje filma za mene je bila neka vrsta šoka i znao sam da će se to ispraviti.
• Znači li ovo (ne)prikazivanje da i danas ima cenzure?
– Ima cenzure, ali je najopasnija autocenzura sa kojom se bore mnogi autori. Oni to moraju sami da odrade da bi film bio uspešniji i u komercijalnom smislu i u smislu zatvaranja koprodukcionih finansijskih konstrukcija. To je ta autocenzura, čiji je jedan vid postojao i ranije u našoj ideološkoj sredini. Tražilo se ono što bi se toj ideologiji svidelo, a ne ono što je istina i što je poseban svet. Što se Evrope tiče, činilo mi se da je takva vrsta cenzure odavno prošla, ali nije. Dok je Franjo Tuđman bio živ, lično sam bio cenzurisan u Hrvatskoj, moj opus je stavljen u bunker i nijedan moj film nije bio prikazan u Evropi šest do sedam godina. Nikada nije postojala službena zabrana, ali kada su filmovi bili traženi za pojedine retrospektive u svetu, onda se krug zatvarao između mog producenta "Jadran filma", hrvatske kinoteke i Ministarstva kulture Hrvatske. Odgovornost je prebacivana sa jednih na druge, i u tom krugu nije se moglo odrediti ko je odgovoran što filmovi nisu poslati, ili ko to ne želi da moji filmovi budu prikazani. Moji filmovi su ležali u tim bunkerima i to vreme sam bio autor bez biografije.
• Sada, međutim, ističete da se Hrvatska otvorila prema Vama?
– Otvorili su se putevi od stranke od koje sam najmanje očekivao. Činjenica je da se Hrvatska otvara kao i da se situacija unutar hrvatske kulturne javnosti dosta izmenila. Ona je sada mnogo drugačija nego pre pet, šest godina.
• U Hrvatskoj su Vam čak odobrena i sredstva za novi film? O kakvom je projektu reč?
– U takvoj sredini i izmenjenoj atmosferi sada je moguće napraviti novi film. Reč je o tragikomediji, ili kako ja to volim da kažem, komediji sa suzama koja se zove "Karuzo", čija je radnja smeštena u Splitu, pred Drugi svetski rat. To je poznata legenda o čoveku koji je umislio da je bolji pevač od Karuza, što je splitska sredina prihvatila i započela organizovanje njegovog odlaska u Metropoliten operu. U priči o toj surovoj igri, govoriću i o jednom čoveku kome mnogo toga nije bilo jasno. Film će mi poslužiti da govorim i o atmosferi pred Drugi svetski rat, o dolasku italijanskog fašizma na jadranske obale i o Dalmaciji koja je izvornija nego danas, ali i o nekim savremenim aspektima igre.
• Ne možete da pobegnete od slikanja fašizma?
– Izgleda da ne. To je nešto što će se uvek provlačiti u mojim filmovima i čemu ću se uvek vraćati na ovaj ili onaj, mnogo ozbiljniji način kao u nekim ranijim filmovima.
• Šta se događa sa filmom i serijom o Titu na kojima dugo radite?
– Za taj film se vezuje jedna od vrsta cenzure, a nije reč o autocenzuri. Kada sam objavio da radim na tom projektu, odjednom se pojavilo nekoliko autora koji su želeli da rade isto to. Neki nisu poznati, a neki su bili državni reditelji. Među njima je bio i jedan autor koji ima polarno mišljenje o ovoj temi, čak je nekada bio u politici, i ja njegovo ime ne želim da spominjem, jer ono ne može da bude izgovoreno iz mojih usta. Taj autor je i danas u vrhu političkih uticaja u Hrvatskoj i uspeo je da me zaustavi na neko vreme u realizaciji filma o Titu, samo iz razloga da bi njegov film o Titu bio prvi. Radim i dalje naporno i nadam se da ću već za nekoliko meseci imati gotov film i seriju, doduše, u manjem obimu nego što sam planirao.
• Šta izdvajate kao najznačajnije iz preobimnog materijala koji ste snimili sa osobama, među njima i Hertom Has, koji su bili u najbližem Titovom okruženju?
– Pored Herte Has, mnogo je onih koji su vrlo otvoreno govorili o Titu. Svi ti divni ljudi i njihova svedočenja će biti sadržaj filma i oni će usmeravati film prema određenim istinama iz tog doba. Dobili smo potpuno nove slike jedne biografije koja govori ne samo o Titu već o epohi u kojoj je radio, o ljudima koji su bili njegovi najbliži saradnici, ali i o njima samima, dakle mojim sagovornicima, koji su bili vrlo blizu Tita.
-----------------------------------------------------------
Razočaranja Jovanke Broz
• Postoje li mogućnosti da i Jovanka Broz govori za Vaš film o Titu?
– Na sve moguće načine sam pokušao da je nateram da govori. Uveravao sam i sve one koji su sa njom u kontaktu da bi ona bila neophodna kao svedok tog vremena i kao osoba koja je najduže i najbliže bila uz Tita. Ona je u Srbiji doživela određena razočaranja i plaši se da izađe pred kameru. Preko njenih najbližih i onih retkih sa kojima kontaktira, i dalje pokušavam da je uverim da neću izvršiti manipulaciju njom ili njenim iskazima i da ću sve predstaviti onako kako izgovori. Još uvek do toga nisam došao, jer su kod nje još prisutne mnoge prepreke.
Ivan Aranđelović
[objavljeno: 03.12.2006.]
