Izvor: Politika, 21.Nov.2011, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Austrijska publika nagradila Novosađanina
Projekat Daniela Erdeljana specijalno „skrojen” za pokretni krov Muzeja grada Beča dobio najviše glasova
Beč – Dobitnik ovogodišnje nagrade „Archdiploma 2011” za najbolji diplomski rad iz oblasti arhitekture je Novosađanin Daniel Erdeljan, koji od 1993. živi u Austriji. „Archdiploma” je takmičarski program sa istoimenom izložbom održavanom u ritmu bijenala, na kojoj se pokazuju najbolji diplomski radovi sa odseka za arhitekturu i urbano planiranje Tehničkog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << fakulteta Univerziteta u Beču. Iako Erdeljan nije bio u mogućnosti da svoj rad na izložbi u „Prodžekt spejs Karlsplac” (spoljni prostor Kunsthale) predstavi u svom punom sjaju, zbog odluke kustosa da zabrane upotrebu animacija, njegov projekat na temu pokretne arhitekture specijalno „skrojen” za krov Muzeja grada Beča bio je jasan izbor publike, koja mu je poklonila sedamsto glasova.
– U samom procesu organizacije nisam mogao da razumem zašto su moderni mediji zabranjeni, jer se moj rad velikim delom zasniva na animaciji na osnovu koje sam i izabran. Bili su nam dozvoljeni samo plakati i makete, što je moju prezentaciju veoma ograničavalo. Ovakav jedan proizvod bez kompjuterske animacije ne bi uopšte bio moguć, pogotovo što se radi i o menjanju volumena i oblika zgrade. Nemoguće je bez kompjutera pokazati svaki stepen te transformacije. Zbog toga sam posebno ponosan što sam demokratskim glasanjem došao do ove nagrade. U pitanju je konstrukcija za krov Muzeja grada Beča, čiji su takozvani temelji statičke koštice postojeće zgrade – njene stepenice i zidovi. Ona ne može da se uzme i da se stavi na vrh neke druge građevine – objašnjava Erdeljan za „Politiku”.
Muzeju grada Beča je ovaj projekat poznat još s kraja 2009, kada je Daniel Erdeljan svoj tek nastali elaborat predstavio timu eksperata ove institucije. Kustos za arhitekturu Martina Nusbaumer je bila oduševljena onim što je videla. Objasnio sam joj šta sam želeo da postignem svojom idejom, čija je suština u tome da forme kao forme imaju osobinu da se stalno menjaju. Pošto visina soba varira do tri metra – sa šest metara visine mogu narasti, na primer, na devet – prostor samim tim dobija na fleksibilnosti pri planiranju izložbe, što znači da kustosi mogu da pomeraju eksponate po želji. Moje rešenje nudi multidimenzionalnost u smislu menjanja oblika prostora, njegove širine i visine. Muzej nije više jedan fiksni bunker umetnosti, nego prostor sa neograničenim mogućnostima, nastavlja mladi arhitekta za naš list.
Pre nego što je stigao do uprave muzeja, ovaj diplomski rad je osvojio ispitnu komisiju tehničkog fakulteta, čiji je jedan član, profesor Kuno Briman iz Pariza – Erdeljanu „skinuo šešir”. Novosađanin je najviše vremena proveo u definisanju i obradi teme za koju je uradio nekoliko višeminutnih animacija. Pokretna konstrukcija za krov Muzeja grada Beča je njegov prvi projekat ove vrste u smislu koncepta zgrade, iako je još pre nekoliko godina pokušao da definiše građevinu koja bi u potpunosti bila pokretljiva. Šaljivo će reći da je to bio građevinski „transformers”, za čiju se animaciju koristio trikom pomoću koga je pokazao da je zgrade moguće skalirati.
– U nagrađenom projektu za krovnu konstrukciju nisam svesno koristio taj trik i pokušao sam da prostor spakujem u manji format ili da ga raširim na veći. Problem sa dosadašnjim tretiranjem „pokreta” u arhitekturi je to što je on bio vezan samo za oblik zgrade, iako se na njoj konkretno ništa ne pokreće. Takva zgrada je dakle statična, sa izgledom degenerisanim kroz neku neregularnost u formi. U publikaciji izložbe sam citirao Rema Kolhasa, koji u svojoj knjizi „Delirični Njujork” objašnjava šta znači nacrt jednog projekta, zaključujući da je to samo opis jednog idealnog stanja, čija realizacija nikada nije u potpunosti moguća. Moj rad doprinosi pojašnjavanju pojma pokretljivosti u arhitekturi.
Osvajanje nagrade „Archdiploma 2011” donelo je sa sobom i interesovanje slobodnih medija, koji su na internet postavili linkove animacija i opis projekta Erdeljanove pokretne arhitekture. Krajem ovog meseca, na dva kongresa u Nemačkoj, mladog arhitektu očekuju pregovori sa proizvođačima materijala i softvera koji su zainteresovani za njegovu inovativnu tehnologiju. Nekadašnji student mehatronike i građevine, Erdeljan je od 2010. samostalni arhitekta sa biroom u neposrednom komšiluku Muzejskog kvarta, sprat ispod biroa svojih nekadašnjih poslodavaca Driendl architects, sa kojima je radio na projektovanju stanice za žičaru „Galzigbahn” u austrijskom Senkt Antonu, kao i na idejnom rešenju za zgradu na vodi u Dablinu, koja je 2009. nagrađena sa World Architecture Community Award.
Marina Rihter
objavljeno: 22/11/2011
